ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Предлози

Предлог наручиоца да поднети захтев за заштиту права не спречава доношење одлуке, односно закључење уговора или оквирног споразума и предлог наручиоца да захтев за заштиту права који је поднет после закључења уговора у складу са чланом 112. став 2. Закона о јавним набавкама не спречава његово извршење

После пријема захтева за заштиту права наручилац може да настави са активностима у поступку јавне набавке, али само до одређеног момента, после кога мора да задржи све даље активности, јер тада наступа обавезно суспензивно дејство поднетог захтев за заштиту права. Суспензивно дејство, дакле, не наступа одмах по пријему захтева за заштиту права и не обухвата све активности наручиоца, већ оне које су наведене у члану 150. став 1. Закона јавним набавкама („Сл. гласник РС" бр. 124/12, 15/2015 и 68/2015). Такво дејство настаје када је у поступку јавне набавке потребно донети одлуку или закључити уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум. Суспензивно дејство поднетог захтева за заштиту права односи се управо на ове активности наручиоца, због чега он не може да их предузме већ мора да их задржи, све до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, изузев у одређеним законом допуштеним случајевима. Према томе, поднети захтев за заштиту права задржава оне активности наручиоца у поступку јавне набавке које се односе на доношење одлуке или закључење уговора о јавној набавци, односно оквирног споразума, осим ако Законом о јавним набавкама није другачије одређено. Наручилац може поднети предлог да поднети захтев за заштиту права не спречава доношење одлуке, односно закључење уговора или оквирног споразума, у случају када би задржавање таквих активности наручиоца у поступку јавне набавке значајно угрозило интерес Републике Србије. Наручилац који сматра да су испуњени наведени услови, одмах по пријему захтева за заштиту права исти доставља Републичкој комисији, без његове претходне провере и доставља комплетну документацију из поступка јавне набавке са образложеним предлогом за доношење одлуке којом се наручиоцу дозвољава да настави и са таквим активностима у поступку јавне набавке - да донесе одлуку (ако је захтев за заштиту права поднет пре тога) односно закључи уговор или оквирни споразум (ако је захтев за заштиту права поднет након што је одлука донета). Решење о усвајању таквог предлога наручиоца доноси се у року од пет дана од дана пријема, ако Републичка комисија утврди да су за то испуњени услови, тј. ако би утврдила да би задржавање таквих активности наручиоца у поступку јавне набавке после поднетог захтева за заштиту права значајно угрозило интерес Републике Србије.

Предлог наручиоца да се одобри закључење уговора о јавној набавци из члана 30. став 3. Закона о јавним набавкама

Наручилац не може закључити уговор о јавној набавци са понуђачем у случају постојања сукоба интереса.

До сукоба интереса долази када однос представника наручиоца и понуђача може утицати на непристрасност наручиоца при доношењу одлуке у поступку јавне набавке. У Закону су наведене три такве околности:

1) ако представник наручиоца или са њим повезано лице учествује у управљању понуђача;

2) ако представник наручиоца или са њим повезано лице поседује више од 1% удела, односно акција понуђача;

3) ако је представник наручиоца или са њим повезано лице запослено или радно ангажовано код понуђача или са њиме пословно повезано.

Ако је такав однос представника наручиоца и понуђача утицао или је могао утицати на одлучивање у поступку јавне набавке, тада се између наручиоца и понуђача не може закључити уговор о јавној набавци, иако се то може изузетно дозволити од стране Републичке комисије у одређеним случајевима.

Под представником наручиоца се сходно члану 3. став 1. тачка 10) Закона сматра члан управног или надзорног одбора наручиоца, руководилац наручиоца коме су поверени послови јавних набавки, одговорно лице наручиоца и лице запослено на пословима јавних набавки, тако да се питање сукоба интереса посматра са становишта специфичног односа тог лица, или са њим повезаног лица, са једне стране и понуђача, са друге стране, као и утицаја таквог односа на одлучивање у поступку јавне набавке.

Правило је да уколико се утврди постојање сукоба интереса, наручилац не може да закључи уговор о јавној набавци са изабраним понуђачем са којим се налази у сукобу интереса. Забрана постоји и ако је лице у односу на које постоји сукоб интереса подизвођач понуђачу којем је наручилац доделио уговор о јавној набавци, или је члан групе понуђача којој је додељен уговор.

У односу на наведено правило, Законом је предвиђен изузетак када ипак може доћи до закључења уговора и поред постојања сукоба интереса. Конкретно, наручилац може да се обрати Републичкој комисији захтевом за одобрење закључења уговора под следећим условима:

- да докаже да би забрана закључења уговора о јавној набавци проузроковала велике тешкоће у његовом раду или пословању,

- да би се значајно угрозио интерес Републике Србије,

- да је наручилац предузео све мере у циљу сузбијања штетних последица,

- да остали понуђачи не испуњавају услове из поступка, односно да је након рангирања њихових понуда разлика у цени већа за 10% или да је број пондера већи за 10 у корист изабраног понуђача.

Уколико Републичка комисија усвоји такав предлог наручиоца, доноси одлуку у виду решења које се објављује на интернет страници наручиоца, Републичке комисије и Порталу јавних набавки.

Предлог подносиоца захтева за заштиту права да се забрани закључење или извршење уговора о јавној набавци

Ако је захтев за заштиту права поднет у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда из члана 36. став 1. тачка 3. ЗЈН, подносилац захтева за заштиту права може предложити да Републичка комисија донесе решење којим се забрањује наручиоцу да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци. О таквом предлогу Републичка комисија доноси решење којим исти усваја или одбија.

Захтев подносиоца захтева за заштиту права или заинтересованог лица за поништење уговора о јавној набавци

Разлози за поништење уговора о јавној набавци су набројани у члану 163. ЗЈН.

Уговор о јавној набавци се може поништити ако се утврди да је наручилац:

1) закључио уговор о јавној набавци применом преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, а за примену тог поступка нису постојали услови предвиђени ЗЈН и није објавио обавештење о покретању поступка и одлуку о додели уговора;

2) закључио уговор о јавној набавци пре истека рока за подношење захтева за заштиту права;

3) закључио уговор о јавној набавци након подношења захтева за заштиту права, а пре одлуке Републичке комисије;

4) закључио уговор о јавној набавци супротно одлуци Републичке комисије из члана 150. ЗЈН;

5) закључио уговор о јавној набавци кршећи одредбе и услове оквирног споразума.

Захтев за поништење уговора о јавној набавци подноси подносилац захтева за заштиту права или заинтересовано лице из члана 3. став 1. тачка 5) ЗЈН. Захтев за поништење уговора о јавној набавци доставља се Републичкој комисији уз захтев за заштиту права или у року од 30 дана од дана сазнања за разлог поништења, а најкасније у року од годину дана од закључења уговора.

Републичка комисија решењем поништава уговор о јавној набавци.

Уколико би поништење уговора о јавној набавци имало несразмерне последице по рад или пословање наручиоца или интересе Републике Србије, Републичка комисија неће поништити уговор о јавној набавци, али може скратити рок важења уговора или изрећи новчану казну из члана 162. ЗЈН.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Начелни правни ставови

Уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама.

Oбразложење

Чињеница да понуђач није потписао последњу страну модела уговора као саставног дела понуде, уколико је исто предвиђено предметном конкурсном документацијом, представља разлог за одбијање понуде као неприхватљиве у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама будући да потписивање модела уговора представља саглашавање понуђача са садржином (елементима) уговора који ће наручилац закључити са изабраним понуђачем и исказивање намере понуђача да, уколико његова понуда буде изабрана као најповољнија, заиста и закључи такав уговор, без могућности да накнадно тражи измену појединих елемената уговора о јавној набавци. Уколико обавеза потписивања последње стране модела уговора као саставног дела понуде није предвиђена предметном конкурсном документацијом, наручилац ће пре него што приступи стручној оцени понуда, применом члана 93. став 1. Закона о јавним набавкама, тражити од понуђача који нису потписали последњу страну модела уговора да се изјасне да ли су у свему сагласни са моделом уговора и да ли прихватају да у случају да им се додели уговор, исти закључе у свему у складу са моделом уговора из предметне конкурсне документације.

Oбразложење

Уколико више понуђача у поступку јавне набавке несумњиво нуде идентично добро истог произвођача, а само један понуђач достави доказ о домаћем пореклу добара, наручилац није дужан да поступи у складу са чланом 86. став 9. Закона о јавним набавкама и да тражи од осталих понуђача да се изјасне и доставе доказ о томе да нуде добра домаћег порекла, већ ће се сматрати да су сви наведени понуђачи понудили добра домаћег порекла.

Oбразложење