ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Захтев за заштиту права

Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца, осим ако није другачије одређено Законом о јавним набавкама.

КО МОЖЕ ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА?

Захтев за заштиту права може поднети:

  • ПОНУЂАЧ
  • ПОДНОСИЛАЦ ПРИЈАВЕ
  • КАНДИДАТ
  • ЗАИНТЕРЕСОВАНО ЛИЦЕ
  • УПРАВА ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ
  • ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА
  • ЈАВНИ ПРАВОБРАНИЛАЦ
  • ГРАЂАНСКИ НАДЗОРНИК

ПОНУЂАЧ

Лице које у поступку јавне набавке понуди добра, пружање услуга или извођење радова.

ПОДНОСИЛАЦ ПРИЈАВЕ

Лице које је у првој фази рестриктивног поступка, конкурентном дијалогу или у квалификационом поступку поднело пријаву.

Три врсте поступка јавне набавке и то рестриктивни поступак, квалификациони поступак и конкурентни дијалог, одвијају се кроз фазе, тако што се у првој фази признаје квалификација подносиоцима пријава за које се утврди да испуњавају претходно одређене услове за квалификацију, а потом се у другој фази тим лицима, која су признањем квалификације стекла статус кандидата, доставља позив за подношење понуде.

КАНДИДАТ

Лице коме је у првој фази рестриктивног и квалификационог поступка, односно конкурентног дијалога призната квалификација.

ЗАИНТЕРЕСОВАНО ЛИЦЕ

Свако лице које имa интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци или оквирни споразум.

УПРАВА ЗА ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Посебна организација чији су послови, начин рада и облик организовања одређени Законом о јавним набавкама. Није дужна да поднесе захтев за заштиту права када то од ње захтева. понуђач, подносилац пријаве, кандидат, заинтересовано лице, а да претходно нису искористили своје право на подношење захтева за заштиту права.

ДРЖАВНА РЕВИЗОРСКА ИНСТИТУЦИЈА

Државна ревизорска институција, највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији. Није дужна да поднесе захтев за заштиту права када то од ње захтева понуђач, подносилац пријаве, кандидат, заинтересовано лице, а да претходно нису искористили своје право на подношење захтева за заштиту права.

ЈАВНИ ПРАВОБРАНИЛАЦ

Јавно правобранилаштво обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, града и општине. Није дужно да поднесе захтев за заштиту права када то захтева понуђач, подносилац пријаве, кандидат, заинтересовано лице, а да претходно нису искористили своје право на подношење захтева за заштиту права.

ГРАЂАНСКИ НАДЗОРНИК

Грађански надзорник може бити лице из редова истакнутих стручњака у области јавних набавки или области која је у вези са предметом јавне набавке или удружење које се бави јавним набавкама, спречавањем корупције или сукоба интереса. Грађанског надзорника именује Управа за јавне набавке. Није дужан да поднесе захтев за заштиту права када то захтева понуђач, подносилац пријаве, кандидат, заинтересовано лице, а да претходно нису искористили своје право на подношење захтева за заштиту права.

НАЧИН ПОДНОШЕЊА ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

Захтев за заштиту права се подноси наручиоцу, а копија се истовремено доставља Републичкој комисији.

Захтев за заштиту права може се поднети непосредно (лично), поштом, путем факса или електронске поште.

О поднетом захтеву за заштиту права наручилац је дужан да у року од два дана од дана његовог пријема објави о томе обавештење на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници. Обавештење садржи податке из Прилога 3Љ Закона:

1. назив, адреса и интернет страница наручиоца;

2. врста наручиоца;

3. врста поступка јавне набавке;

4. за добра и услуге: опис предмета набавке, назив и ознака из општег речника набавке;

5. за радове природа и обим радова и основна обележја радова, место извршења радова, ознака из класификације делатности, односно назив и ознака из општег речника набавке;

6. фаза поступка јавне набавке у којој је поднет захтев за заштиту права;

7. информација да ли наручилац зауставља даље активности у поступку јавне набавке.

РОКОВИ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

Рокови се разликују у зависности од врсте и фазе поступка јавне набавке у којој се подноси захтев за заштиту права, односно радњи наручиоца које се оспоравају.

А. ОСПОРАВА СЕ врста поступка, садржина позива за подношење понуда или конкурсне документације

У ПОСТУПЦИМА:

  • ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК
  • РЕСТРИКТИВНИ ПОСТУПАК
  • КОНКУРЕНТНИ ДИЈАЛОГ
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • КОНКУРС ЗА ДИЗАЈН

Захтев за заштиту права је благовремен ако буде примљен од стране наручиоца најкасније седам дана пре истека рока за подношење понуда (пријава) и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. Закона о јавним набавкама указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио.

У ПОСТУПЦИМА: 

  • ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ
  • КВАЛИФИКАЦИОНИ ПОСТУПАК

Захтев за заштиту права је благовремен ако буде примљен од стране наручиоца најкасније три дана пре истека рока за подношење понуда (пријава) и уколико је подносилац захтева у складу са чланом 63. став 2. Закона о јавним набавкама указао наручиоцу на евентуалне недостатке и неправилности, а наручилац исте није отклонио.

У свим случајевима из табеле, искључена је примена одредбе члана 92. став 2. Закона о општем управном поступку (Сл. лист СРЈ бр. 33/97, 31/01, Сл. гласник РС бр. 30/10), којом је прописано да кад је поднесак упућен поштом препоручено или телеграфски, односно телефаксом, дан предаје пошти, односно дан пријема телефакса сматра се као дан предаје органу коме је упућен. То значи да је за потребе рачунања рокова и доношење оцене о томе да ли је захтев за заштиту права благовремен, меродаван дан када је наручилац примио захтев за заштиту права, без обзира на то како је исти послат од стране подносиоца (тзв. теорија пријема).

Б. ОСПОРАВАЈУ СЕ радње које наручилац предузме пре истека рока за подношење понуда, а након истека рока из члана 149. став 3. Закона о јавним набавкама.

У ПОСТУПЦИМА:
  • ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК
  • РЕСТРИКТИВНИ ПОСТУПАК
  • КОНКУРЕНТНИ ДИЈАЛОГ
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • КОНКУРС ЗА ДИЗАЈН
  • ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ
  • КВАЛИФИКАЦИОНИ ПОСТУПАК

Благовремен је захтев уколико је поднет најкасније до истека рока за подношење понуда.

Ц. Захтев за заштиту права се подноси после доношења одлуке о додели уговора, одлуке о закључењу оквирног споразума, одлуке о признавању квалификације или одлуке о обустави поступка

У ПОСТУПЦИМА:
  • ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК
  • РЕСТРИКТИВНИ ПОСТУПАК
  • КОНКУРЕНТНИ ДИЈАЛОГ
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • ПРЕГОВАРАЧКИ ПОСТУПАК БЕЗ ОБЈАВЉИВАЊА ПОЗИВА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА
  • КОНКУРС ЗА ДИЗАЈН
  • КВАЛИФИКАЦИОНИ ПОСТУПАК

Рок за подношење захтева за заштиту права је десет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавке.

У ПОСТУПЦИМА:
  • ПОСТУПАК ЈАВНЕ НАБАВКЕ МАЛЕ ВРЕДНОСТИ

Рок за подношење захтева за заштиту права је пет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавке. 

ПРОТИВ ОДЛУКЕ О ДОДЕЛИ УГОВОРА НА ОСНОВУ ОКВИРНОГ СПОРАЗУМА У СКЛАДУ СА ЧЛАНОМ 40А ЗАКОНА О ЈАВНИМ НАБАВКАМА

Рок за подношење захтева за заштиту права је пет дана од дана објављивања одлуке на Порталу јавних набавке. 

Д. У случају преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, ако подносилац захтева или са њим повезано лице није учествовало у том поступку, захтев за заштиту права могу да поднесу у року од 10 дана од дана када је одлука објављена на Порталу јавних набавки.

У свим случајевима из табеле под Ц, као и у случају под Д, за оцену благовремености захтева за заштиту права битно је утврдити како и када је исти поднет, односно послат наручиоцу (тзв. теорија слања), јер ће се у овом случају, дан предаје таквог поднеска пошти препоручено, сматрати даном предаје наручиоцу којем је упућен, па је због тога битно утврдити чињеницу начина и датума слања захтева за заштиту права наручиоцу.

Овде је потребно и указати и да су законом уведени и посебни облици поступка јавне набавке, због одређених предности које они пружају. Настали су, са једне стране, због потребе да се одговори захтевима све динамичнијег тржишта за увођењем једноставнијих и флексибилнијих правила јавних набавки, а да се њима истовремено очува правна сигурност и не одступи од циља прописа о јавним набавкама. Са друге стране, настали су због потребе да се развој и примена технологије ставе у функцију подршке бржем, економичнијем и ефикаснијем спровођењу јавних набавки.

Посебни облици поступка јавне набавке, подразумевају примену правила неког од основних поступака јавних набавки.

Посебни облици су:

  • ОКВИРНИ СПОРАЗУМ

Спроводи се ради закључења оквирног споразума, а у ту сврху се могу применити правила било које врсте поступка јавне набавке.

  • СИСТЕМ ДИНАМИЧНЕ НАБАВКЕ

Спроводи се уз примену правила отвореног поступка, ако није другачије прописано у члану 41. Закона о јавним набавкама.

  • ЕЛЕКТРОНСКА ЛИЦИТАЦИЈА

Спроводи се уз примену правила отвореног, рестриктивног или преговарачког поступка са објављивањем позива за подношење понуда који је прописан у члану 35. став 1. тачка 1. Закона о јавним набавкама.

Захтев за заштиту права се у овим случајевима подноси у року који се одређује према оној врсти поступка који се конкретно примењује.

САДРЖИНА ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

Садржина захтева за заштиту права прописана је чланом 151. став 1. Закона о јавним набавкама.

Захтев за заштиту права садржи:

1) назив и адресу подносиоца захтева и лице за контакт;

2) назив и адресу наручиоца;

3) податке о јавној набавци која је предмет захтева, односно о одлуци наручиоца;

4) повреде прописа којима се уређује поступак јавне набавке;

5) чињенице и доказе којима се повреде доказују;

6) потврду о уплати таксе из члана 156. овог закона;

7) потпис подносиоца.

У упутству понуђачима како да сачине понуде, које је саставни део конкурсне документације, даје се обавештење о роковима и начину подношења захтева за заштиту права, али са детаљним упутством о томе шта би требало да чини садржину једног потпуног захтева за заштиту права у складу са чланом 151. став 1. тач. 1)–7) Закона, као и што се наводи износ таксе из члана 156. став 1. тач. 1)–3) Закона која се плаћа за поднети захтев.

СУСПЕНЗИВНО ДЕЈСТВО ЗАХТЕВА ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА

После пријема захтева за заштиту права наручилац може да настави са активностима у поступку јавне набавке, али само до одређеног момента, после кога мора да задржи своје даље активности активности, јер тада наступа обавезно суспензивно дејство поднетог захтева за заштиту права. Суспензивно дејство, дакле, не наступа одмах по пријему захтева за заштиту права и не односи се на све активности наручиоца, већ само на оне које су прописане чланом 150. став 1. Закона о јавним набавкама. Такво дејство наступа у моменту када је у поступку јавне набавке потребно донети одлуку или закључити уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум и обухвата управо ове активности наручиоца, због чега он не може да исте предузме већ мора да застане са таквим активностима све до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

ОДСТУПАЊА од таквог суспензивног дејства захтева за заштиту права, односно предузимање активности које се односе на одношење одлуке или закључење уговора о јавној набавци, односно оквирног споразума, наручиоцу је дозвољено и пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права само у следећим случајевима:

  • када Републичка комисија на предлог наручиоца одлучи другачије, тј. дозволи наручиоцу наставак тих активности, што ће она учинити доношењем решења о усвајању таквог предлога наручиоца када утврди да би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци значајно угрозило интерес Републике Србије;
  • у случају преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда из члана 36. став 1. тачка 3. Закона, осим у случају када Републичка комисија донесе решење којим усвоји предлог подносиоца захтева за заштиту права којим се наручиоцу забрањује да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци у том поступку у ком случају он не би могао да закључи, односно изврши уговор;
  • када одговорно лице наручиоца донесе образложену одлуку да наручилац може да предузме такве активности из члана 150. став 1. овог закона пре доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, што оно може да учини када би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци проузроковало велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, при чему такву образложену одлуку без одлагања доставља Републичкој комисији и објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Задржавање активности док тече рок за подношење захтева за заштиту права

Правило је да се уговор о јавној набавци не може закључити на основу донете одлуке пре истека рока за подношење захтева за заштиту права. Оно проистиче из општег правила да се уговор о јавној набавци може закључити само ако је протекао рок за подношење захтева за заштиту права, под условом да није дошло до подношења захтева за заштиту права, а уколико се то ипак догодило, уговор о јавној набавци се може закључити када захтев за заштиту права буде одбијен или одбачен. Стога се не може закључити уговор о јавној набавци на основу одлуке о додели уговора, док траје рок за подношење захтева за заштиту права којим се може оспорити таква одлука или евентуално друге радње наручиоца. Даље активности се могу предузети тек онда када протекне рок за подношење захтева за заштиту права, под условом да захтев не буде поднет.

У члану 112. Закона су, међутим, прописана и одступања од наведеног правила, те је тако предвиђено да док тече рок за подношење захтева за заштиту права, наручилац може, закључити уговор о јавној набавци:

1) на основу оквирног споразума;

2) у случају примене преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона;

3) у случају примене система динамичне набавке;

4) у случају поступка јавне набавке мале вредности из члана 39. став 6. овог закона;

5) ако је поднета само једна понуда, осим у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда.

Ако захтев за заштиту права ипак буде поднет након закључења уговора у складу са чланом 112. став 2. овог закона, наручилац не може извршити уговор о јавној набавци до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

Извршење уговора је тада могуће само у следећим случајевима::

а) када Републичка комисија на предлог наручиоца одлучи другачије, што ће она учинити доношењем решења о усвајању предлога наручиоца када утврди да би задржавање активности наручиоца у извршењу уговора о јавној набавци значајно угрозило интерес Републике Србије;

б) када одговорно лице наручиоца донесе образложену одлуку да наручилац може да предузме такве активности, што може да учини када би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци проузроковало велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, при чему такву образложену одлуку без одлагања доставља Републичкој комисији и објављује на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Дакле, у случајевима из члана 112. Закона може се закључити уговор о јавној набавци пре истека рока за подношење захтева за заштиту права, али такав уговор се не би могао извршити уколико би се догодило да после његовог закључења наручилац ипак прими захтев за заштиту права, па би се са извршењем чекало све до одлуке о поднетом захтеву, осим ако су испуњени услови за примену неког од поменутих изузетака.

Наручилац не може закључити, односно извршити уговор о јавној набавци ако Републичка комисија решењем усвоји предлог подносиоца захтева за заштиту права уложеног у случају спровођења преговарачког поступка из члана 36. став 1. тачка 3) овог закона, којим то лице предложи да Републичка комисија донесе решење којим се забрањује наручиоцу да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци, а што она може да учини уколико утврди да би закључење, односно извршење уговора о јавној набавци без претходне провере правилности поступка могло да проузрокује знатну штету по јавна средства.

ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ПРАВА ПРЕД НАРУЧИОЦЕМ

По пријему захтева за заштиту права, врши се његова претходна провера. Циљ провере је да се утврди да ли су испуњени одређени процесни услови за одлучивање о основаности захтева за заштиту права.

Претходна провера подразумева да наручилац проверава да ли је захтев за заштиту права поднет у року, да ли је поднет од стране лица које има активну легитимацију и да ли садржи све податке прописане чланом 151. став 1. Закона о јавним набавкама.

Рок у коме наручилац врши претходну проверу захтева за заштиту права и с тим у вези предузима одговарајуће радње износи пет дана од дана пријема захтева за заштиту права.

У том периоду наручилац поступа на један од следећих начина, у зависности од исхода претходне провере захтева за заштиту права:

а) доноси и доставља подносиоцу захтева за заштиту права закључак којим одбацује захтев због недостатка активне легитимације, када утврди да га је поднело лице које нема активну легитимацију;

б) доноси и доставља подносиоцу захтева за заштиту права закључак којим одбацује захтев као неблаговремен, када утврди да је поднет по истеку законског рока;

ц) доноси и доставља подносиоцу захтева за заштиту права закључак којим одбацује захтев као непотпун, када утврди да не садржи све податке, односно обавезне елементе из члана 151. став 1. Закона о јавним набавкама.

ц) доноси закључак којим обуставља поступак заштите права, ако у међувремену, прими писмено обавештење подносиоца захтева за заштиту права да повлачи захтев;

Против закључка, подносилац захтева може да поднесе жалбу Републичкој комисији у року од три дана од дана пријема закључка, док копију жалбе истовремено доставља наручиоцу, који је у том случају дужан да у року од три дана достави Републичкој комисији потребну документацију из поступка јавне набавке ради одлучивања о жалби.

Након пријема захтева за заштиту права и извршене претходне провере којом приликом је утврдио испуњеност свих процесних претпоставки за одлучивање о основаности захтева за заштиту права наручилац може да поступи на неки од следећих начина:

1) Решењем усваја захтев за заштиту права, ако оцени да је основан.

Решење се доноси у року од пет дана од дана пријема уредног захтев за заштиту права, а писмени отправак решења се доставља се подносиоцу захтева, понуђачима и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

Ако наручилац није усвојио све наводе захтева за заштиту права, подносилац захтева може писаним изјашњењем наставити поступак пред Републичком комисијом у року од три дана од дана пријема решења о усвајању о чему истовремено обавештава наручиоца. Писано изјашњење може се поднети Републичкој комисији ако наручилац није усвојио све наводе захтева за заштиту права и ако подносилац захтева жели да се и о тим наводима одлучује у поступку пред Републичком комисијом.

Обавезна садржина писаног изјашњења о наставку поступка није законом прописана.

Решење се осим подносиоцу захтева доставља и осталим понуђачима који су учествовали у поступку јавне набавке, као и Републичкој комисији којој се доставља без документације из поступка јавне набавке. Међутим, ако наручилац прими обавештење подносиоца захтева о поднетом писаном изјашњењу о наставку поступка пред Републичком комисијом, дужан је да у року од три дана достави Републичкој комисији комплетну документацију из поступка јавне набавке.

2) Доставља Републичкој комисији одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке, ради одлучивања о захтеву за заштиту права.

Одговор у којем ће се изјаснити на све наводе захтева за заштиту права и комплетна документација достављају се Републичкој комисији у року од пет дана од дана пријема уредног захтева. У року од три дана од дана достављања одговора и документације Републичкој комисији наручилац о томе обавештава подносиоца захтева у писаној форми. Одговор наручилац шаље Републичкој комисији ако сматра неоснованим све наводе подносиоца захтева, али је дужан да у одговору наведе разлоге такве оцене за сваки навод посебно.

ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ПРАВА ПРЕД РЕПУБЛИЧКОМ КОМИСИЈОМ

Републичка комисија после пријема писаног изјашњења о наставку поступка заштите права или одговора наручиоца на захтев за заштиту права , врши претходну проверу тако што утврђује:

1) да ли је захтев за заштиту права, односно писано изјашњење поднет у року;

2) да ли подносилац захтева има активну легитимацију;

3) да ли захтев садржи све обавезне елементе из члана 151. Закона.

Републичка комисија ће закључком одбацити захтев за заштиту права ако утврди да није испуњен неки од услова из става 1. тач. 1) до 3) овог члана.

Републичка комисија има могућност и то пре доношења своје одлуке да тражи додатну документацију, податке, објашњења и мишљења од наручиоца, подносиоца захтева или других учесника у поступку, Управе за јавне набавке и других лица, која су пак дужна да поступе у складу са оваквим захтевом, у року који је њиме одређен. Ако наручилац или подносилац захтева не поступе у року који је одређен у захтеву за добијање документације, података, објашњења и мишљења, па као последица тога настане сумња, иста ће бити узета на штету она стране која није поступила по таквом налогу Републичке комисије, а одлука ће се донети на основу расположивих доказа у предмету.

Републичка комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштиту права и дужна је да се изјасни о свим наводима подносиоца захтева, као и о повредама за које подносилац захтева није знао, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке.

Поред наведеног, Републичка комисија по службеној дужности испитује и да ли су испуњени законски услови за примену одређеног поступка јавне набавке, да ли су прекршене одредбе закона због којих се уговор може поништити или је исти ништав, као и да ли постоје разлози због којих поступак јавне набавке не може да се оконча на законит начин. У описаним случајевима Републичка комисија може наставити поступак заштите права и ако подносилац захтева за заштиту права повуче свој захтев.

Републичка комисија ће извести доказе за које оцени да су од утицаја за доношење правилне и законите одлуке о поднетом захтеву за заштиту права.

Могуће је да странке у поступку предложе да се одржи усмена расправа ако сложеност чињеничне или правне ситуације то захтева. Подносилац захтева може предложити одржавање усмене расправе у самом захтеву за заштиту права, а наручилац у одговору на захтев.

Републичка комисија одлучује доношењем закључка или решења.

Републичка комисија закључком:

1) одбацује захтев за заштиту права, односно писано изјашњење о наставку поступка пред Републичком комисијом; ;

2) обуставља поступак на основу пријема писменог обавештења о одустајању од захтева за заштиту права пре доношења одлуке;

3) одбацује жалбу као недопуштену, неблаговремену или изјављену од стране неовлашћеног лица;

4) одбацује захтев за покретање прекршајног поступка.

Републичка комисија решењем:

1) усваја захтев за заштиту права као основан, у целини или делимично поништава поступак јавне набавке;

2) одбија захтев за заштиту права као неоснован;

3) потврђује или поништава закључак наручиоца;

4) усваја или одбија предлог наручиоца из члана 30. став 3. овог закона;

5) усваја или одбија предлог из члана 150. став 5 и члана 150. став 8. овог закона;

6) изриче новчане казне;

7) поништава уговор;

8) одлучује у прекршајном поступку.

ДОЗВОЉЕНА ПРАВНА СРЕДСТВА

Против одлуке Републичке комисије не може се изјавити жалба.

Против одлуке Републичке комисије може се покренути управни спор у року од 30 дана од дана пријема одлуке.

Управни спор може се покренути и када Републичка комисија није донела и доставила одлуку у роковима предвиђеним чланом 158. Закона о јавним набавкама.

Покретање управног спора не одлаже извршење одлуке Републичке комисије.


Посебна правила у вези са начином остваривања заштите права у поступку јавне набавке која се спроводе ради отклањања последица непогоде и несрећа

Када се поступак јавне набавке спроводи ради набавке добара, услуга или радова из члана 131 б Закона, у сврху отклањања последица елементарних непогода и техничко-технолошких несрећа - удеса и других несрећа, тада се на такав поступак примењују посебна правила, а у складу са чл. 131а до 131е Закона, међу којима се налазе и одређена посебна правила о заштити права.

Другачији су рокови за одлучивање Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, па тако иста мора да одлучи о захтеву за заштиту права доношењем одлуке у року од пет дана од дана пријема уредног захтева, при чему писмени отправак одлуке доставља наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу, у року од два дана од дана доношења. Тај рок је још краћи када се одлучује о жалби против закључка наручиоца, када се одлука доноси у року од три дана од дана пријема жалбе, а писмени отправак одлуке доставља тим лицима у року од два дана од дана доношења.

Изричито је прописано да захтев за заштиту права нема суспензивно дејство када се набавке спроводи применом правила отвореног поступка у складу са чланом 131в Закона, што наводи на закључак да је у том случају могуће без ограничења предузети и активности из члана 150. став 1. Закона, као и што је прописано да наручилац може да пре истека рока за подношење захтева за заштиту права закључи уговор о јавној набавци.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Начелни правни ставови

Уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама.

Oбразложење

Чињеница да понуђач није потписао последњу страну модела уговора као саставног дела понуде, уколико је исто предвиђено предметном конкурсном документацијом, представља разлог за одбијање понуде као неприхватљиве у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама будући да потписивање модела уговора представља саглашавање понуђача са садржином (елементима) уговора који ће наручилац закључити са изабраним понуђачем и исказивање намере понуђача да, уколико његова понуда буде изабрана као најповољнија, заиста и закључи такав уговор, без могућности да накнадно тражи измену појединих елемената уговора о јавној набавци. Уколико обавеза потписивања последње стране модела уговора као саставног дела понуде није предвиђена предметном конкурсном документацијом, наручилац ће пре него што приступи стручној оцени понуда, применом члана 93. став 1. Закона о јавним набавкама, тражити од понуђача који нису потписали последњу страну модела уговора да се изјасне да ли су у свему сагласни са моделом уговора и да ли прихватају да у случају да им се додели уговор, исти закључе у свему у складу са моделом уговора из предметне конкурсне документације.

Oбразложење

Уколико више понуђача у поступку јавне набавке несумњиво нуде идентично добро истог произвођача, а само један понуђач достави доказ о домаћем пореклу добара, наручилац није дужан да поступи у складу са чланом 86. став 9. Закона о јавним набавкама и да тражи од осталих понуђача да се изјасне и доставе доказ о томе да нуде добра домаћег порекла, већ ће се сматрати да су сви наведени понуђачи понудили добра домаћег порекла.

Oбразложење