ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Надлежност

У оквиру својих надлежности Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија):

Одлучује о захтеву за заштиту права

Републичка комисија одлучује у границама поднетог захтева за заштиту права и дужна је да се изјасни о свим наводима подносиоца захтева, као и о повредама за које подносилац захтева није знао, а које су утицале на одлуку наручиоца у поступку јавне набавке.

Одлучује о жалби против закључка наручиоца

Републичка комисија одлучује и жалби поднетој против закључка који наручилац доноси након што изврши претходну проверу захтева за заштиту права и том приликом оцени да нису све испуњене процесне претпоставке које су неопходне да би могао да се упусти у одлучивање о основаности захтева за заштиту права. Примера ради, када утврди да је захтев за заштиту права неблаговремено поднет, наручилац доноси закључак којим одбацује захтев за заштиту права. На исти начин поступа када утврди да је захтев за заштиту права поднет од стране лица које за то нема активну легитимацију или ако утврди да захтев за заштиту права не садржи све податке из члана 151. став 1. Закона о јавним набавкама. Против таквих закључка наручиоца може се поднети жалба на начин и у року који су прописани Законом о јавним набавкама. Жалба се сходно одредбама члана 151. и члана 152. Закона о јавним набавкама подноси Републичкој комисији у року од три дана од дана пријема закључка, док се копија жалбе истовремено доставља наручиоцу. Одлучујући о поднетој жалби, ако претходно утврди да су за то испуњене процесне претпоставке, Републичка комисија доноси решење којим поништава или потврђује закључак наручиоца.

Одлучује о предлогу наручиоца да му се одобри закључење уговора о јавној набавци са понуђачем са којим се налази у сукобу интереса (члан 30. став 3. Закона о јавним набавкама)

Републичка комисија одлучује о предлогу наручиоца да му се одобри закључење уговора са понуђачем у случају када постоји сукоб интереса из члана 29. Закона, уколико је оно утицало или је могло утицати на одлучивање у поступку јавне набавке. О поднетом предлогу, Републичка комисија одлучује решењем којим предлог наручиоца усваја или одбија. Она ће одобрити закључење уговора, ако наручилац докаже да би забрана закључења уговора проузроковала велике тешкоће у раду или пословању наручиоца које су несразмерне вредности јавне набавке, односно значајно угрозила интерес Републике Србије, затим ако наручилац докаже да је предузео све мере ради сузбијања штетних последица и да остали понуђачи не испуњавају услове из поступка, односно да је након рангирања њихових понуда разлика у цени већа за 10% или број пондера већи за десет у корист изабраног понуђача.

Одлучује о предлогу наручиоца да поднети захтев за заштиту права не спречава доношење одлуке или закључење уговора, односно оквирног споразума

После пријема захтева за заштиту права наручилац може да настави са активностима у поступку јавне набавке, али само до одређеног момента, после кога мора да задржи своје даље активности, јер тада наступа обавезно суспензивно дејство поднетог захтевa за заштиту права. Суспензивно дејство, дакле, не наступа одмах по пријему захтева за заштиту права и не односи се на све активности наручиоца већ на оне које су приписане чланом 150. став 1. Закона о јавним набавкама. Такво дејство настаје у моменту када је у поступку јавне набавке потребно донети одлуку или закључити уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум. Суспензивно дејство поднетог захтева за заштиту права обухвата управо ове активности наручиоца, због чега он не може да их предузме већ мора да застане са таквим активностима, све до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту права, изузев у одређеним законом допуштеним случајевима, када ће бити могуће да наручилац донесе одлуку или закључи уговор о јавној набавци, односно оквирни споразум и после поднетог захтева за заштиту права. Један од неколико прописаних изузетака када наручилац може да предузме и такве активности постоји у случају када Републичка комисија усвоји предлог наручиоца да му се одобре такве активности, што му омогућава да донесе одлуку или да закључи уговор, односно оквирни споразум и пре него што буде донета одлука о поднетом захтеву за заштиту права. Предлог се подноси Републичкој комисији, која одлучује доношењем решења којим усваја или одбија предлог. Решење о усвајању предлога се доноси када она утврди да би задржавање активности наручиоца у поступку јавне набавке, односно у извршењу уговора о јавној набавци значајно угрозило интерес Републике Србије.

Одлучује о предлогу наручиоца да захтев за заштиту права који је поднет после закључења уговора у складу са чланом 112. став 2. Закона о јавним набавкама не спречава његово извршење

Правило је да се уговор о јавној набавци на основу донете одлуке не може закључити пре истека рока за подношење захтева за заштиту права. Међутим, наручилац изузетно има могућност да у складу са чланом 112. Закона закључи уговор о јавној набавци и пре истека рока за подношење захтева за заштиту права и то: на основу оквирног споразума; у случају примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда који се спроводи када је неопходно хитно набавити предмет јавне набавке (члан 36. став 1. тачка 3) Закона); у случају примене система динамичне набавке; у случају поступка јавне набавке мале вредности, чија вредност није већа од вредности из члана 39. став 6. Закона; ако је поднета само једна понуда, осим у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда. Уколико после закључења уговора о јавној набавци ипак буде поднет захтев за заштиту права, извршење таквог уговора није допуштено, осим у одређеним законом прописаним случајевима. Између осталог, наручилац може да поднесе предлог Републичкој комисији да му одобри извршење уговора о јавној набавци упркос томе што је након закључења уговора о јавној набавци у складу са чланом 112. Закона о јавним набавкама дошло до подношења захтева за заштиту права. Предлог о томе наручилац доставља Републичкој комисији која решењем усваја или одбија такав предлог. Решење о усвајању предлога она доноси када утврди да би задржавање активности наручиоца у извршењу уговора о јавној набавци значајно угрозило интерес Републике Србије.

Одлучује о предлогу подносиоца захтева за заштиту права да се забрани закључење или извршење уговора о јавној набавци

Ако је захтев за заштиту права поднет у преговарачком поступку без објављивања позива за подношење понуда који се спроводи када је неопходно хитно набавити предмет јавне набавке (члан 36. став 1. тачка 3) Закона о јавним набавкама), подносилац захтева за заштиту права може да предложи Републичкој комисији да донесе решење којим забрањује наручиоцу да закључи, односно изврши уговор о јавној набавци. О таквом предлогу Републичка комисија доноси решење којим исти усваја или одбија. Решење о усвајању предлога доноси када утврди да би закључење, односно извршење уговора о јавној набаци без претходне провере правилности поступка могло да проузрокује знатну штету по јавна средства.

Одлучује о трошковима поступка заштите права и трошковима припреме понуде

У оквиру својих надлежности, Републичка комисија одлучује о трошковима поступка заштите права, чију накнаду је могуће тражити до доношења одлуке наручиоца, односно Републичке комисије о поднетом захтеву за заштиту права. Одлука Републичке комисије о трошковима поступка заштите права има снагу извршног наслова.

Прати и контролише спровођење одлука које доноси

Републичка комисија може да захтева од наручиоца да поднесе извештај, документацију и изјаве представника наручиоца о спровођењу одлуке Републичке комисије.

Чланови Републичке комисије могу спровести контролу извршења одлуке Републичке комисије о којој обавештавају наручиоца најкасније три дана пре отпочињања контроле, а може се спровести и ненајављена контрола код наручиоца. Контролу код наручиоца спроводе најмање два члана већа Републичке комисије које је одлучивало у поступку поводом којег се спроводи контрола.

Члан Републичке комисије који спроводи контролу овлашћен је да: изврши преглед и копирање документације у вези са предметном јавном набавком; запечати пословне просторије и документа за време контроле; узме изјаве од представника наручиоца и других запослених код наручиоца, a ако је потребна посебна писана изјава одредиће се рок за достављање изјаве Републичкој комисији.

Изриче новчане казне наручиоцу и одговорном лицу наручиоца и подноси предлог за разрешење руководиоца или одговорног лица наручиоца

Новчану казну изриче веће Републичке комисије које одлучује о захтеву за заштиту права. Веће Републичке комисије које одлучује о захтеву за заштиту права је овлашћено да решењем изриче новчану казну наручиоцу у распону од 80.000 до 1.000.000 динара и одговорном лицу наручиоца и то у распону од 20.000 до 80.000 динара ако наручилац: по поднетом захтеву за заштиту права не поступи на начин и у року одређеном у члану 153. став 1. Закона; не достави додатну документацију, податке, објашњења или мишљења након захтева Републичке комисије и у року који она одреди; не достави извештај и изјаве представника наручиоца о спроведеној одлуци Републичке комисије; не омогући контролу у складу са чланом 161. Закона; не поступи у складу са одлуком Републичке комисије.

Републичка комисија може поднети предлог за разрешење руководиоца или одговорног лица наручиоца за којег утврди да упркос изреченим новчаним казнама у поступку заштите права или прекршајном поступку не поступа у складу са одлукама Републичке комисије или наставља да грубо крши одредбе овог закона.

Предлог за разрешење подноси се органу који врши надзор над радом, односно пословањем наручиоца.

Изриче новчану казну подносиоцу захтева у случају злоупотребе подношења захтева за заштиту права.

Републичка комисија ће изрећи новчану казну подносиоцу захтева за којег је утврдила да је злоупотребио захтев за заштиту права, тако што га је поднео ради остварења неког другог циља, а не оног због којег је то право признато.

Поништава уговор о јавној набавци

Републичка комисија може сама или на захтев подносиоца захтева или заинтересованог лица поништити уговор о јавној набавци из разлога који су набројани у члану 163. Закона о јавним набавкама.

Захтев за поништење уговора доставља се уз захтев за заштиту права или у року од 30 дана од дана сазнања за разлог поништења, а најкасније у року од годину дана од закључења уговора.

Уколико би поништење уговора о јавној набавци имало несразмерне последице по рад или пословање наручиоца или интересе Републике Србије, Републичка комисија неће поништити уговор о јавној набавци, али може скратити рок важења уговора или изрећи новчану казну.

Води прекршајни поступак у првом степену за прекршаје прописане Законом о јавним набавкама

Прекршајни поступак пред Републичком комисијом покреће се на захтев Управе за јавне набавке, Државне ревизорске институције, другог овлашћеног органа или по службеној дужности, одмах по сазнању за прекршај.

Прекршајни поступак води веће Републичке комисије у чијем раду не могу учествовати чланови Републичке комисије који су учествовали у раду већа које је одлучивало у поступку заштите права у вези са истим поступком набавке.

Покреће поступак за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци

Републичка комисија ће поднети тужбу за утврђивање ништавости уговора о јавној набавци када на било који начин сазна да је закључени уговор о јавној набавци ништав.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Начелни правни ставови

Уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама.

Oбразложење

Чињеница да понуђач није потписао последњу страну модела уговора као саставног дела понуде, уколико је исто предвиђено предметном конкурсном документацијом, представља разлог за одбијање понуде као неприхватљиве у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама будући да потписивање модела уговора представља саглашавање понуђача са садржином (елементима) уговора који ће наручилац закључити са изабраним понуђачем и исказивање намере понуђача да, уколико његова понуда буде изабрана као најповољнија, заиста и закључи такав уговор, без могућности да накнадно тражи измену појединих елемената уговора о јавној набавци. Уколико обавеза потписивања последње стране модела уговора као саставног дела понуде није предвиђена предметном конкурсном документацијом, наручилац ће пре него што приступи стручној оцени понуда, применом члана 93. став 1. Закона о јавним набавкама, тражити од понуђача који нису потписали последњу страну модела уговора да се изјасне да ли су у свему сагласни са моделом уговора и да ли прихватају да у случају да им се додели уговор, исти закључе у свему у складу са моделом уговора из предметне конкурсне документације.

Oбразложење

Уколико више понуђача у поступку јавне набавке несумњиво нуде идентично добро истог произвођача, а само један понуђач достави доказ о домаћем пореклу добара, наручилац није дужан да поступи у складу са чланом 86. став 9. Закона о јавним набавкама и да тражи од осталих понуђача да се изјасне и доставе доказ о томе да нуде добра домаћег порекла, већ ће се сматрати да су сви наведени понуђачи понудили добра домаћег порекла.

Oбразложење