ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Одлучивање и начин рада

Рад у трочланим већима

Републичка комисија ради и одлучује у већима од три члана од којих свако чини најмање два члана која су изабрана у складу са чланом 141. став 3. Закона о јавним набавкама, што значи да најмање два члана сваког појединачног већа морају да испуњавају услове потребне за избор за судију основног суда, осим услова у вези са Правосудном академијом, и да имају радно искуство од три године у области јавних набавки. Председник већа може бити само лице које испуњава овакве услове.

За пуноважно одлучивање на седници већа потребно је присуство свих чланова већа.

Члан Републичке комисије не може одлучивати у поступку заштите права ако је са странком у поступку у односу који одговара односу представника наручиоца и понуђача из члана 29. Закона о јавним набавкама.

Рад на општим седницама

Начелни правни ставови у вези са применом прописа из надлежности Републичке комисије усвајају се на општој седници на којој учествују председник и сви чланови Републичке комисије. Опште седнице сазива председник Републичке комисије по потреби, на захтев четири члана Републичке комисије или када између већа настане несагласност у примени прописа.

Учешће вештака

У раду већа може да учествује и вештак. Републичка комисија образује и води листу вештака који у складу са условима из овог закона учествују у раду Републичке комисије. На листу вештака може бити уписано лице које је уписано у регистар сталних судских вештака.

Чланови већа могу на сопствену иницијативу одлучити да у раду већа учествује и вештак, ако процене да је то потребно ради правилног утврђивања чињеничног стања и доношења одлуке.

Накнаду трошкова и награду вештаку плаћа страна која га је ангажовала, према тарифи коју утврђује Републичка комисија. Наручилац и подносилац захтева не могу именовати вештака са којим су у односу који одговара односу представника наручиоца и понуђача из члана 29. Закона о јавним набавкама.

Вештак нема право гласа у одлучивању.

Усмена расправа

Странке у поступку могу предложити да се одржи усмена расправа ако сложеност чињеничне или правне ситуације то захтева.

Подносилац захтева може предложити одржавање усмене расправе у захтеву за заштиту права, а наручилац у одговору на захтев.

О предлогу за одржавање усмене расправе одлучује Републичка комисија.

Усмена расправа је јавна и одржава се у просторијама Републичке комисије.

Јавност ће бити искључена уколико је то потребно ради заштите пословне тајне у смислу закона којим се уређују заштита пословне тајне или заштите података у смислу закона којим се уређује тајност података.

О усменој расправи сачињава се записник.

Рок за доношење и достављање одлуке

Републичка комисија је дужна да о захтеву за заштиту права одлучи решењем у року од 20 дана од дана пријема комплетне документације потребне за утврђивање чињеничног стања и одлучивање. Уколико пре доношења своје одлуке Републичка комисија од наручиоца, подносиоца захтева, осталих учесника у поступку или других лица затражи додатну документацију, податке, објашњења и мишљења, рок за доношење одлуке почиње тећи од момента њиховог пријема.

Изузетно се, у нарочито оправданим случајевима, рок може продужити за 15 дана, о чему се уз образложење продужења рока обавештавају подносилац захтева и наручилац.

О жалби против закључка наручиоца, Републичка комисија је дужна да одлучи у року од осам дана од дана пријема жалбе.

Републичка комисија је дужна да писмени отправак наведених одлука достави наручиоцу, подносиоцу захтева и изабраном понуђачу у року од пет дана од дана доношења.

ОДГОВОРНОСТ ЗА РАД

Републичка комисија за свој рад одговара Народној скупштини.

Републичка комисија доставља Народној скупштини годишњи извештај о свом раду до 31. марта текуће године за претходну годину.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Начелни правни ставови

Уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама.

Oбразложење

Чињеница да понуђач није потписао последњу страну модела уговора као саставног дела понуде, уколико је исто предвиђено предметном конкурсном документацијом, представља разлог за одбијање понуде као неприхватљиве у смислу одредбе члана 106. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама будући да потписивање модела уговора представља саглашавање понуђача са садржином (елементима) уговора који ће наручилац закључити са изабраним понуђачем и исказивање намере понуђача да, уколико његова понуда буде изабрана као најповољнија, заиста и закључи такав уговор, без могућности да накнадно тражи измену појединих елемената уговора о јавној набавци. Уколико обавеза потписивања последње стране модела уговора као саставног дела понуде није предвиђена предметном конкурсном документацијом, наручилац ће пре него што приступи стручној оцени понуда, применом члана 93. став 1. Закона о јавним набавкама, тражити од понуђача који нису потписали последњу страну модела уговора да се изјасне да ли су у свему сагласни са моделом уговора и да ли прихватају да у случају да им се додели уговор, исти закључе у свему у складу са моделом уговора из предметне конкурсне документације.

Oбразложење

Уколико више понуђача у поступку јавне набавке несумњиво нуде идентично добро истог произвођача, а само један понуђач достави доказ о домаћем пореклу добара, наручилац није дужан да поступи у складу са чланом 86. став 9. Закона о јавним набавкама и да тражи од осталих понуђача да се изјасне и доставе доказ о томе да нуде добра домаћег порекла, већ ће се сматрати да су сви наведени понуђачи понудили добра домаћег порекла.

Oбразложење