ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Nadležnost

U okviru svojih nadležnosti Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija):

Odlučuje o zahtevu za zaštitu prava

Republička komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.

Odlučuje o žalbi protiv zaključka naručioca

Republička komisija odlučuje i žalbi podnetoj protiv zaključka koji naručilac donosi nakon što izvrši prethodnu proveru zahteva za zaštitu prava i tom prilikom oceni da nisu sve ispunjene procesne pretpostavke koje su neophodne da bi mogao da se upusti u odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava. Primera radi, kada utvrdi da je zahtev za zaštitu prava neblagovremeno podnet, naručilac donosi zaključak kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava. Na isti način postupa kada utvrdi da je zahtev za zaštitu prava podnet od strane lica koje za to nema aktivnu legitimaciju ili ako utvrdi da zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve podatke iz člana 151. stav 1. Zakona o javnim nabavkama. Protiv takvih zaključka naručioca može se podneti žalba na način i u roku koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama. Žalba se shodno odredbama člana 151. i člana 152. Zakona o javnim nabavkama podnosi Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema zaključka, dok se kopija žalbe istovremeno dostavlja naručiocu. Odlučujući o podnetoj žalbi, ako prethodno utvrdi da su za to ispunjene procesne pretpostavke, Republička komisija donosi rešenje kojim poništava ili potvrđuje zaključak naručioca.

Odlučuje o predlogu naručioca da mu se odobri zaključenje ugovora o javnoj nabavci sa ponuđačem sa kojim se nalazi u sukobu interesa (član 30. stav 3. Zakona o javnim nabavkama)

Republička komisija odlučuje o predlogu naručioca da mu se odobri zaključenje ugovora sa ponuđačem u slučaju kada postoji sukob interesa iz člana 29. Zakona, ukoliko je ono uticalo ili je moglo uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke. O podnetom predlogu, Republička komisija odlučuje rešenjem kojim predlog naručioca usvaja ili odbija. Ona će odobriti zaključenje ugovora, ako naručilac dokaže da bi zabrana zaključenja ugovora prouzrokovala velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, odnosno značajno ugrozila interes Republike Srbije, zatim ako naručilac dokaže da je preduzeo sve mere radi suzbijanja štetnih posledica i da ostali ponuđači ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veća za 10% ili broj pondera veći za deset u korist izabranog ponuđača.

Odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne sprečava donošenje odluke ili zaključenje ugovora, odnosno okvirnog sporazuma

Posle prijema zahteva za zaštitu prava naručilac može da nastavi sa aktivnostima u postupku javne nabavke, ali samo do određenog momenta, posle koga mora da zadrži svoje dalje aktivnosti, jer tada nastupa obavezno suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava. Suspenzivno dejstvo, dakle, ne nastupa odmah po prijemu zahteva za zaštitu prava i ne odnosi se na sve aktivnosti naručioca već na one koje su pripisane članom 150. stav 1. Zakona o javnim nabavkama. Takvo dejstvo nastaje u momentu kada je u postupku javne nabavke potrebno doneti odluku ili zaključiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum. Suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava obuhvata upravo ove aktivnosti naručioca, zbog čega on ne može da ih preduzme već mora da zastane sa takvim aktivnostima, sve do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, izuzev u određenim zakonom dopuštenim slučajevima, kada će biti moguće da naručilac donese odluku ili zaključi ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum i posle podnetog zahteva za zaštitu prava. Jedan od nekoliko propisanih izuzetaka kada naručilac može da preduzme i takve aktivnosti postoji u slučaju kada Republička komisija usvoji predlog naručioca da mu se odobre takve aktivnosti, što mu omogućava da donese odluku ili da zaključi ugovor, odnosno okvirni sporazum i pre nego što bude doneta odluka o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Predlog se podnosi Republičkoj komisiji, koja odlučuje donošenjem rešenja kojim usvaja ili odbija predlog. Rešenje o usvajanju predloga se donosi kada ona utvrdi da bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije.

Odlučuje o predlogu naručioca da zahtev za zaštitu prava koji je podnet posle zaključenja ugovora u skladu sa članom 112. stav 2. Zakona o javnim nabavkama ne sprečava njegovo izvršenje

Pravilo je da se ugovor o javnoj nabavci na osnovu donete odluke ne može zaključiti pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Međutim, naručilac izuzetno ima mogućnost da u skladu sa članom 112. Zakona zaključi ugovor o javnoj nabavci i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava i to: na osnovu okvirnog sporazuma; u slučaju primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda koji se sprovodi kada je neophodno hitno nabaviti predmet javne nabavke (član 36. stav 1. tačka 3) Zakona); u slučaju primene sistema dinamične nabavke; u slučaju postupka javne nabavke male vrednosti, čija vrednost nije veća od vrednosti iz člana 39. stav 6. Zakona; ako je podneta samo jedna ponuda, osim u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Ukoliko posle zaključenja ugovora o javnoj nabavci ipak bude podnet zahtev za zaštitu prava, izvršenje takvog ugovora nije dopušteno, osim u određenim zakonom propisanim slučajevima. Između ostalog, naručilac može da podnese predlog Republičkoj komisiji da mu odobri izvršenje ugovora o javnoj nabavci uprkos tome što je nakon zaključenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa članom 112. Zakona o javnim nabavkama došlo do podnošenja zahteva za zaštitu prava. Predlog o tome naručilac dostavlja Republičkoj komisiji koja rešenjem usvaja ili odbija takav predlog. Rešenje o usvajanju predloga ona donosi kada utvrdi da bi zadržavanje aktivnosti naručioca u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije.

Odlučuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci

Ako je zahtev za zaštitu prava podnet u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda koji se sprovodi kada je neophodno hitno nabaviti predmet javne nabavke (član 36. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama), podnosilac zahteva za zaštitu prava može da predloži Republičkoj komisiji da donese rešenje kojim zabranjuje naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci. O takvom predlogu Republička komisija donosi rešenje kojim isti usvaja ili odbija. Rešenje o usvajanju predloga donosi kada utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabaci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.

Odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude

U okviru svojih nadležnosti, Republička komisija odlučuje o troškovima postupka zaštite prava, čiju naknadu je moguće tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Odluka Republičke komisije o troškovima postupka zaštite prava ima snagu izvršnog naslova.

Prati i kontroliše sprovođenje odluka koje donosi

Republička komisija može da zahteva od naručioca da podnese izveštaj, dokumentaciju i izjave predstavnika naručioca o sprovođenju odluke Republičke komisije.

Članovi Republičke komisije mogu sprovesti kontrolu izvršenja odluke Republičke komisije o kojoj obaveštavaju naručioca najkasnije tri dana pre otpočinjanja kontrole, a može se sprovesti i nenajavljena kontrola kod naručioca. Kontrolu kod naručioca sprovode najmanje dva člana veća Republičke komisije koje je odlučivalo u postupku povodom kojeg se sprovodi kontrola.

Član Republičke komisije koji sprovodi kontrolu ovlašćen je da: izvrši pregled i kopiranje dokumentacije u vezi sa predmetnom javnom nabavkom; zapečati poslovne prostorije i dokumenta za vreme kontrole; uzme izjave od predstavnika naručioca i drugih zaposlenih kod naručioca, a ako je potrebna posebna pisana izjava odrediće se rok za dostavljanje izjave Republičkoj komisiji.

Izriče novčane kazne naručiocu i odgovornom licu naručioca i podnosi predlog za razrešenje rukovodioca ili odgovornog lica naručioca

Novčanu kaznu izriče veće Republičke komisije koje odlučuje o zahtevu za zaštitu prava. Veće Republičke komisije koje odlučuje o zahtevu za zaštitu prava je ovlašćeno da rešenjem izriče novčanu kaznu naručiocu u rasponu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu naručioca i to u rasponu od 20.000 do 80.000 dinara ako naručilac: po podnetom zahtevu za zaštitu prava ne postupi na način i u roku određenom u članu 153. stav 1. Zakona; ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja nakon zahteva Republičke komisije i u roku koji ona odredi; ne dostavi izveštaj i izjave predstavnika naručioca o sprovedenoj odluci Republičke komisije; ne omogući kontrolu u skladu sa članom 161. Zakona; ne postupi u skladu sa odlukom Republičke komisije.

Republička komisija može podneti predlog za razrešenje rukovodioca ili odgovornog lica naručioca za kojeg utvrdi da uprkos izrečenim novčanim kaznama u postupku zaštite prava ili prekršajnom postupku ne postupa u skladu sa odlukama Republičke komisije ili nastavlja da grubo krši odredbe ovog zakona.

Predlog za razrešenje podnosi se organu koji vrši nadzor nad radom, odnosno poslovanjem naručioca.

Izriče novčanu kaznu podnosiocu zahteva u slučaju zloupotrebe podnošenja zahteva za zaštitu prava.

Republička komisija će izreći novčanu kaznu podnosiocu zahteva za kojeg je utvrdila da je zloupotrebio zahtev za zaštitu prava, tako što ga je podneo radi ostvarenja nekog drugog cilja, a ne onog zbog kojeg je to pravo priznato.

Poništava ugovor o javnoj nabavci

Republička komisija može sama ili na zahtev podnosioca zahteva ili zainteresovanog lica poništiti ugovor o javnoj nabavci iz razloga koji su nabrojani u članu 163. Zakona o javnim nabavkama.

Zahtev za poništenje ugovora dostavlja se uz zahtev za zaštitu prava ili u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog poništenja, a najkasnije u roku od godinu dana od zaključenja ugovora.

Ukoliko bi poništenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naručioca ili interese Republike Srbije, Republička komisija neće poništiti ugovor o javnoj nabavci, ali može skratiti rok važenja ugovora ili izreći novčanu kaznu.

Vodi prekršajni postupak u prvom stepenu za prekršaje propisane Zakonom o javnim nabavkama

Prekršajni postupak pred Republičkom komisijom pokreće se na zahtev Uprave za javne nabavke, Državne revizorske institucije, drugog ovlašćenog organa ili po službenoj dužnosti, odmah po saznanju za prekršaj.

Prekršajni postupak vodi veće Republičke komisije u čijem radu ne mogu učestvovati članovi Republičke komisije koji su učestvovali u radu veća koje je odlučivalo u postupku zaštite prava u vezi sa istim postupkom nabavke.

Pokreće postupak za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci

Republička komisija će podneti tužbu za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci kada na bilo koji način sazna da je zaključeni ugovor o javnoj nabavci ništav.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Načelni pravni stavovi

Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama.

Obrazloženje

Činjenica da ponuđač nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviđeno predmetnom konkursnom dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama budući da potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuđača sa sadržinom (elementima) ugovora koji će naručilac zaključiti sa izabranim ponuđačem i iskazivanje namere ponuđača da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i zaključi takav ugovor, bez mogućnosti da naknadno traži izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije predviđena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naručilac će pre nego što pristupi stručnoj oceni ponuda, primenom člana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, tražiti od ponuđača koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li prihvataju da u slučaju da im se dodeli ugovor, isti zaključe u svemu u skladu sa modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.

Obrazloženje

Ukoliko više ponuđača u postupku javne nabavke nesumnjivo nude identično dobro istog proizvođača, a samo jedan ponuđač dostavi dokaz o domaćem poreklu dobara, naručilac nije dužan da postupi u skladu sa članom 86. stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da traži od ostalih ponuđača da se izjasne i dostave dokaz o tome da nude dobra domaćeg porekla, već će se smatrati da su svi navedeni ponuđači ponudili dobra domaćeg porekla.

Obrazloženje