ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Odlučivanje i način rada

Rad u tročlanim većima

Republička komisija radi i odlučuje u većima od tri člana od kojih svako čini najmanje dva člana koja su izabrana u skladu sa članom 141. stav 3. Zakona o javnim nabavkama, što znači da najmanje dva člana svakog pojedinačnog veća moraju da ispunjavaju uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom, i da imaju radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki. Predsednik veća može biti samo lice koje ispunjava ovakve uslove.

Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.

Član Republičke komisije ne može odlučivati u postupku zaštite prava ako je sa strankom u postupku u odnosu koji odgovara odnosu predstavnika naručioca i ponuđača iz člana 29. Zakona o javnim nabavkama.

Rad na opštim sednicama

Načelni pravni stavovi u vezi sa primenom propisa iz nadležnosti Republičke komisije usvajaju se na opštoj sednici na kojoj učestvuju predsednik i svi članovi Republičke komisije. Opšte sednice saziva predsednik Republičke komisije po potrebi, na zahtev četiri člana Republičke komisije ili kada između veća nastane nesaglasnost u primeni propisa.

Učešće veštaka

U radu veća može da učestvuje i veštak. Republička komisija obrazuje i vodi listu veštaka koji u skladu sa uslovima iz ovog zakona učestvuju u radu Republičke komisije. Na listu veštaka može biti upisano lice koje je upisano u registar stalnih sudskih veštaka.

Članovi veća mogu na sopstvenu inicijativu odlučiti da u radu veća učestvuje i veštak, ako procene da je to potrebno radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja odluke.

Naknadu troškova i nagradu veštaku plaća strana koja ga je angažovala, prema tarifi koju utvrđuje Republička komisija. Naručilac i podnosilac zahteva ne mogu imenovati veštaka sa kojim su u odnosu koji odgovara odnosu predstavnika naručioca i ponuđača iz člana 29. Zakona o javnim nabavkama.

Veštak nema pravo glasa u odlučivanju.

Usmena rasprava

Stranke u postupku mogu predložiti da se održi usmena rasprava ako složenost činjenične ili pravne situacije to zahteva.

Podnosilac zahteva može predložiti održavanje usmene rasprave u zahtevu za zaštitu prava, a naručilac u odgovoru na zahtev.

O predlogu za održavanje usmene rasprave odlučuje Republička komisija.

Usmena rasprava je javna i održava se u prostorijama Republičke komisije.

Javnost će biti isključena ukoliko je to potrebno radi zaštite poslovne tajne u smislu zakona kojim se uređuju zaštita poslovne tajne ili zaštite podataka u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

O usmenoj raspravi sačinjava se zapisnik.

Rok za donošenje i dostavljanje odluke

Republička komisija je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje. Ukoliko pre donošenja svoje odluke Republička komisija od naručioca, podnosioca zahteva, ostalih učesnika u postupku ili drugih lica zatraži dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja i mišljenja, rok za donošenje odluke počinje teći od momenta njihovog prijema.

Izuzetno se, u naročito opravdanim slučajevima, rok može produžiti za 15 dana, o čemu se uz obrazloženje produženja roka obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac.

O žalbi protiv zaključka naručioca, Republička komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijema žalbe.

Republička komisija je dužna da pismeni otpravak navedenih odluka dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od pet dana od dana donošenja.

ODGOVORNOST ZA RAD

Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Republička komisija dostavlja Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Načelni pravni stavovi

Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama.

Obrazloženje

Činjenica da ponuđač nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviđeno predmetnom konkursnom dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama budući da potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuđača sa sadržinom (elementima) ugovora koji će naručilac zaključiti sa izabranim ponuđačem i iskazivanje namere ponuđača da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i zaključi takav ugovor, bez mogućnosti da naknadno traži izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije predviđena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naručilac će pre nego što pristupi stručnoj oceni ponuda, primenom člana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, tražiti od ponuđača koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li prihvataju da u slučaju da im se dodeli ugovor, isti zaključe u svemu u skladu sa modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.

Obrazloženje

Ukoliko više ponuđača u postupku javne nabavke nesumnjivo nude identično dobro istog proizvođača, a samo jedan ponuđač dostavi dokaz o domaćem poreklu dobara, naručilac nije dužan da postupi u skladu sa članom 86. stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da traži od ostalih ponuđača da se izjasne i dostave dokaz o tome da nude dobra domaćeg porekla, već će se smatrati da su svi navedeni ponuđači ponudili dobra domaćeg porekla.

Obrazloženje