ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Predlozi

Predlog naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne sprečava donošenje odluke, odnosno zaključenje ugovora ili okvirnog sporazuma i predlog naručioca da zahtev za zaštitu prava koji je podnet posle zaključenja ugovora u skladu sa članom 112. stav 2. Zakona o javnim nabavkama ne sprečava njegovo izvršenje

Posle prijema zahteva za zaštitu prava naručilac može da nastavi sa aktivnostima u postupku javne nabavke, ali samo do određenog momenta, posle koga mora da zadrži sve dalje aktivnosti, jer tada nastupa obavezno suspenzivno dejstvo podnetog zahtev za zaštitu prava. Suspenzivno dejstvo, dakle, ne nastupa odmah po prijemu zahteva za zaštitu prava i ne obuhvata sve aktivnosti naručioca, već one koje su navedene u članu 150. stav 1. Zakona javnim nabavkama („Sl. glasnik RS" br. 124/12, 15/2015 i 68/2015). Takvo dejstvo nastaje kada je u postupku javne nabavke potrebno doneti odluku ili zaključiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum. Suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava odnosi se upravo na ove aktivnosti naručioca, zbog čega on ne može da ih preduzme već mora da ih zadrži, sve do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, izuzev u određenim zakonom dopuštenim slučajevima. Prema tome, podneti zahtev za zaštitu prava zadržava one aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke koje se odnose na donošenje odluke ili zaključenje ugovora o javnoj nabavci, odnosno okvirnog sporazuma, osim ako Zakonom o javnim nabavkama nije drugačije određeno. Naručilac može podneti predlog da podneti zahtev za zaštitu prava ne sprečava donošenje odluke, odnosno zaključenje ugovora ili okvirnog sporazuma, u slučaju kada bi zadržavanje takvih aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke značajno ugrozilo interes Republike Srbije. Naručilac koji smatra da su ispunjeni navedeni uslovi, odmah po prijemu zahteva za zaštitu prava isti dostavlja Republičkoj komisiji, bez njegove prethodne provere i dostavlja kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke sa obrazloženim predlogom za donošenje odluke kojom se naručiocu dozvoljava da nastavi i sa takvim aktivnostima u postupku javne nabavke - da donese odluku (ako je zahtev za zaštitu prava podnet pre toga) odnosno zaključi ugovor ili okvirni sporazum (ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon što je odluka doneta). Rešenje o usvajanju takvog predloga naručioca donosi se u roku od pet dana od dana prijema, ako Republička komisija utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, tj. ako bi utvrdila da bi zadržavanje takvih aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke posle podnetog zahteva za zaštitu prava značajno ugrozilo interes Republike Srbije.

Predlog naručioca da se odobri zaključenje ugovora o javnoj nabavci iz člana 30. stav 3. Zakona o javnim nabavkama

Naručilac ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci sa ponuđačem u slučaju postojanja sukoba interesa.

Do sukoba interesa dolazi kada odnos predstavnika naručioca i ponuđača može uticati na nepristrasnost naručioca pri donošenju odluke u postupku javne nabavke. U Zakonu su navedene tri takve okolnosti:

1) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice učestvuje u upravljanju ponuđača;

2) ako predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice poseduje više od 1% udela, odnosno akcija ponuđača;

3) ako je predstavnik naručioca ili sa njim povezano lice zaposleno ili radno angažovano kod ponuđača ili sa njime poslovno povezano.

Ako je takav odnos predstavnika naručioca i ponuđača uticao ili je mogao uticati na odlučivanje u postupku javne nabavke, tada se između naručioca i ponuđača ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci, iako se to može izuzetno dozvoliti od strane Republičke komisije u određenim slučajevima.

Pod predstavnikom naručioca se shodno članu 3. stav 1. tačka 10) Zakona smatra član upravnog ili nadzornog odbora naručioca, rukovodilac naručioca kome su povereni poslovi javnih nabavki, odgovorno lice naručioca i lice zaposleno na poslovima javnih nabavki, tako da se pitanje sukoba interesa posmatra sa stanovišta specifičnog odnosa tog lica, ili sa njim povezanog lica, sa jedne strane i ponuđača, sa druge strane, kao i uticaja takvog odnosa na odlučivanje u postupku javne nabavke.

Pravilo je da ukoliko se utvrdi postojanje sukoba interesa, naručilac ne može da zaključi ugovor o javnoj nabavci sa izabranim ponuđačem sa kojim se nalazi u sukobu interesa. Zabrana postoji i ako je lice u odnosu na koje postoji sukob interesa podizvođač ponuđaču kojem je naručilac dodelio ugovor o javnoj nabavci, ili je član grupe ponuđača kojoj je dodeljen ugovor.

U odnosu na navedeno pravilo, Zakonom je predviđen izuzetak kada ipak može doći do zaključenja ugovora i pored postojanja sukoba interesa. Konkretno, naručilac može da se obrati Republičkoj komisiji zahtevom za odobrenje zaključenja ugovora pod sledećim uslovima:

- da dokaže da bi zabrana zaključenja ugovora o javnoj nabavci prouzrokovala velike teškoće u njegovom radu ili poslovanju,

- da bi se značajno ugrozio interes Republike Srbije,

- da je naručilac preduzeo sve mere u cilju suzbijanja štetnih posledica,

- da ostali ponuđači ne ispunjavaju uslove iz postupka, odnosno da je nakon rangiranja njihovih ponuda razlika u ceni veća za 10% ili da je broj pondera veći za 10 u korist izabranog ponuđača.

Ukoliko Republička komisija usvoji takav predlog naručioca, donosi odluku u vidu rešenja koje se objavljuje na internet stranici naručioca, Republičke komisije i Portalu javnih nabavki.

Predlog podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci

Ako je zahtev za zaštitu prava podnet u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 3. ZJN, podnosilac zahteva za zaštitu prava može predložiti da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci. O takvom predlogu Republička komisija donosi rešenje kojim isti usvaja ili odbija.

Zahtev podnosioca zahteva za zaštitu prava ili zainteresovanog lica za poništenje ugovora o javnoj nabavci

Razlozi za poništenje ugovora o javnoj nabavci su nabrojani u članu 163. ZJN.

Ugovor o javnoj nabavci se može poništiti ako se utvrdi da je naručilac:

1) zaključio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a za primenu tog postupka nisu postojali uslovi predviđeni ZJN i nije objavio obaveštenje o pokretanju postupka i odluku o dodeli ugovora;

2) zaključio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava;

3) zaključio ugovor o javnoj nabavci nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava, a pre odluke Republičke komisije;

4) zaključio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republičke komisije iz člana 150. ZJN;

5) zaključio ugovor o javnoj nabavci kršeći odredbe i uslove okvirnog sporazuma.

Zahtev za poništenje ugovora o javnoj nabavci podnosi podnosilac zahteva za zaštitu prava ili zainteresovano lice iz člana 3. stav 1. tačka 5) ZJN. Zahtev za poništenje ugovora o javnoj nabavci dostavlja se Republičkoj komisiji uz zahtev za zaštitu prava ili u roku od 30 dana od dana saznanja za razlog poništenja, a najkasnije u roku od godinu dana od zaključenja ugovora.

Republička komisija rešenjem poništava ugovor o javnoj nabavci.

Ukoliko bi poništenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naručioca ili interese Republike Srbije, Republička komisija neće poništiti ugovor o javnoj nabavci, ali može skratiti rok važenja ugovora ili izreći novčanu kaznu iz člana 162. ZJN.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Načelni pravni stavovi

Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama.

Obrazloženje

Činjenica da ponuđač nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviđeno predmetnom konkursnom dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama budući da potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuđača sa sadržinom (elementima) ugovora koji će naručilac zaključiti sa izabranim ponuđačem i iskazivanje namere ponuđača da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i zaključi takav ugovor, bez mogućnosti da naknadno traži izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije predviđena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naručilac će pre nego što pristupi stručnoj oceni ponuda, primenom člana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, tražiti od ponuđača koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li prihvataju da u slučaju da im se dodeli ugovor, isti zaključe u svemu u skladu sa modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.

Obrazloženje

Ukoliko više ponuđača u postupku javne nabavke nesumnjivo nude identično dobro istog proizvođača, a samo jedan ponuđač dostavi dokaz o domaćem poreklu dobara, naručilac nije dužan da postupi u skladu sa članom 86. stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da traži od ostalih ponuđača da se izjasne i dostave dokaz o tome da nude dobra domaćeg porekla, već će se smatrati da su svi navedeni ponuđači ponudili dobra domaćeg porekla.

Obrazloženje