ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Zahtev za naknadu troškova postupka zaštite prava

Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, naručilac mora podnosiocu zahteva za zaštitu prava na pisani zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava. Bitno je da je naknada troškova postupka zaštite prava tražena do donošenja odluke naručioca, odnosno odluke Republičke komisije. U protivnom, podnosilac zahteva za zaštitu prava gubi pravo na naknadu troškova zaštite prava. Zahtev za naknadu troškova postupka zaštite prava može biti istaknut u samom zahtevu za zaštitu prava ili kasnije, do donošenja odluke naručioca, odnosno odluke Republičke komisije, ali se svakako moraju precizno navesti troškovi za koje podnosilac zahteva za zaštitu prava traži naknadu.

Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, podnosilac zahteva za zaštitu prava mora naručiocu na pisani zahtev nadoknaditi troškove nastale po osnovu zaštite prava. Naručilac može tražiti naknadu troškova postupka zaštite prava do donošenja odluke Republičke komisije. U protivnom, naručilac  gubi pravo na naknadu troškova zaštite prava. Naručilac mora precizno navesti troškove za koje traži naknadu.

Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.

Ako je zahtev za zaštitu prava delimično usvojen, Republička komisija odlučuje da li će svaka stranka snositi svoje troškove ili će troškovi biti podeljeni srazmerno usvojenom zahtevu za zaštitu prava.

Samo odluka Republičke komisije ima svojstvo izvršnog naslova.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Načelni pravni stavovi

Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama.

Obrazloženje

Činjenica da ponuđač nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviđeno predmetnom konkursnom dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama budući da potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuđača sa sadržinom (elementima) ugovora koji će naručilac zaključiti sa izabranim ponuđačem i iskazivanje namere ponuđača da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i zaključi takav ugovor, bez mogućnosti da naknadno traži izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije predviđena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naručilac će pre nego što pristupi stručnoj oceni ponuda, primenom člana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, tražiti od ponuđača koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li prihvataju da u slučaju da im se dodeli ugovor, isti zaključe u svemu u skladu sa modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.

Obrazloženje

Ukoliko više ponuđača u postupku javne nabavke nesumnjivo nude identično dobro istog proizvođača, a samo jedan ponuđač dostavi dokaz o domaćem poreklu dobara, naručilac nije dužan da postupi u skladu sa članom 86. stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da traži od ostalih ponuđača da se izjasne i dostave dokaz o tome da nude dobra domaćeg porekla, već će se smatrati da su svi navedeni ponuđači ponudili dobra domaćeg porekla.

Obrazloženje