ZJN 2012 Taksa Uputstvo Projekat UNDP i Republicke komisije OSCE Mailing list Izveštaji Statistika Informator o radu Poslovnik o radu Pravilnik o nabavkama Pravilnik o listi veštaka za javne nabavke Javni poziv za obrazovanje liste veštaka Lista veštaka Plan integriteta
Konkursi Brosura Javne nabavke Publikacije

Zahtev za zaštitu prava

Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako nije drugačije određeno Zakonom o javnim nabavkama.

KO MOŽE PODNETI ZAHTEV ZA ZAŠTITU PRAVA?

Zahtev za zaštitu prava može podneti:

  • PONUĐAČ
  • PODNOSILAC PRIJAVE
  • KANDIDAT
  • ZAINTERESOVANO LICE
  • UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE
  • DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA
  • JAVNI PRAVOBRANILAC
  • GRAĐANSKI NADZORNIK

PONUĐAČ

Lice koje u postupku javne nabavke ponudi dobra, pružanje usluga ili izvođenje radova.

PODNOSILAC PRIJAVE

Lice koje je u prvoj fazi restriktivnog postupka, konkurentnom dijalogu ili u kvalifikacionom postupku podnelo prijavu.

Tri vrste postupka javne nabavke i to restriktivni postupak, kvalifikacioni postupak i konkurentni dijalog, odvijaju se kroz faze, tako što se u prvoj fazi priznaje kvalifikacija podnosiocima prijava za koje se utvrdi da ispunjavaju prethodno određene uslove za kvalifikaciju, a potom se u drugoj fazi tim licima, koja su priznanjem kvalifikacije stekla status kandidata, dostavlja poziv za podnošenje ponude.

KANDIDAT

Lice kome je u prvoj fazi restriktivnog i kvalifikacionog postupka, odnosno konkurentnog dijaloga priznata kvalifikacija.

ZAINTERESOVANO LICE

Svako lice koje ima interes da zaključi konkretan ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum.

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

Posebna organizacija čiji su poslovi, način rada i oblik organizovanja određeni Zakonom o javnim nabavkama. Nije dužna da podnese zahtev za zaštitu prava kada to od nje zahteva. ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, zainteresovano lice, a da prethodno nisu iskoristili svoje pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava.

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

Državna revizorska institucija, najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Nije dužna da podnese zahtev za zaštitu prava kada to od nje zahteva ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, zainteresovano lice, a da prethodno nisu iskoristili svoje pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava.

JAVNI PRAVOBRANILAC

Javno pravobranilaštvo obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada i opštine. Nije dužno da podnese zahtev za zaštitu prava kada to zahteva ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, zainteresovano lice, a da prethodno nisu iskoristili svoje pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava.

GRAĐANSKI NADZORNIK

Građanski nadzornik može biti lice iz redova istaknutih stručnjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke ili udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa. Građanskog nadzornika imenuje Uprava za javne nabavke. Nije dužan da podnese zahtev za zaštitu prava kada to zahteva ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, zainteresovano lice, a da prethodno nisu iskoristili svoje pravo na podnošenje zahteva za zaštitu prava.

NAČIN PODNOŠENjA ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA

Zahtev za zaštitu prava se podnosi naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.

Zahtev za zaštitu prava može se podneti neposredno (lično), poštom, putem faksa ili elektronske pošte.

O podnetom zahtevu za zaštitu prava naručilac je dužan da u roku od dva dana od dana njegovog prijema objavi o tome obaveštenje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Obaveštenje sadrži podatke iz Priloga 3Lj Zakona:

1. naziv, adresa i internet stranica naručioca;

2. vrsta naručioca;

3. vrsta postupka javne nabavke;

4. za dobra i usluge: opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

5. za radove priroda i obim radova i osnovna obeležja radova, mesto izvršenja radova, oznaka iz klasifikacije delatnosti, odnosno naziv i oznaka iz opšteg rečnika nabavke;

6. faza postupka javne nabavke u kojoj je podnet zahtev za zaštitu prava;

7. informacija da li naručilac zaustavlja dalje aktivnosti u postupku javne nabavke.

ROKOVI ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA

Rokovi se razlikuju u zavisnosti od vrste i faze postupka javne nabavke u kojoj se podnosi zahtev za zaštitu prava, odnosno radnji naručioca koje se osporavaju.

A. OSPORAVA SE vrsta postupka, sadržina poziva za podnošenje ponuda ili konkursne dokumentacije

U POSTUPCIMA:

  • OTVORENI POSTUPAK
  • RESTRIKTIVNI POSTUPAK
  • KONKURENTNI DIJALOG
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK SA OBJAVLjIVANjEM POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • KONKURS ZA DIZAJN

Zahtev za zaštitu prava je blagovremen ako bude primljen od strane naručioca najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda (prijava) i ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa članom 63. stav 2. Zakona o javnim nabavkama ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio.

U POSTUPCIMA: 

  • POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI
  • KVALIFIKACIONI POSTUPAK

Zahtev za zaštitu prava je blagovremen ako bude primljen od strane naručioca najkasnije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda (prijava) i ukoliko je podnosilac zahteva u skladu sa članom 63. stav 2. Zakona o javnim nabavkama ukazao naručiocu na eventualne nedostatke i nepravilnosti, a naručilac iste nije otklonio.

U svim slučajevima iz tabele, isključena je primena odredbe člana 92. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku (Sl. list SRJ br. 33/97, 31/01, Sl. glasnik RS br. 30/10), kojom je propisano da kad je podnesak upućen poštom preporučeno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upućen. To znači da je za potrebe računanja rokova i donošenje ocene o tome da li je zahtev za zaštitu prava blagovremen, merodavan dan kada je naručilac primio zahtev za zaštitu prava, bez obzira na to kako je isti poslat od strane podnosioca (tzv. teorija prijema).

B. OSPORAVAJU SE radnje koje naručilac preduzme pre isteka roka za podnošenje ponuda, a nakon isteka roka iz člana 149. stav 3. Zakona o javnim nabavkama.

U POSTUPCIMA:
  • OTVORENI POSTUPAK
  • RESTRIKTIVNI POSTUPAK
  • KONKURENTNI DIJALOG
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK SA OBJAVLjIVANjEM POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • KONKURS ZA DIZAJN
  • POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI
  • KVALIFIKACIONI POSTUPAK

Blagovremen je zahtev ukoliko je podnet najkasnije do isteka roka za podnošenje ponuda.

C. Zahtev za zaštitu prava se podnosi posle donošenja odluke o dodeli ugovora, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma, odluke o priznavanju kvalifikacije ili odluke o obustavi postupka

U POSTUPCIMA:
  • OTVORENI POSTUPAK
  • RESTRIKTIVNI POSTUPAK
  • KONKURENTNI DIJALOG
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK SA OBJAVLjIVANjEM POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • PREGOVARAČKI POSTUPAK BEZ OBJAVLjIVANjA POZIVA ZA PODNOŠENjE PONUDA
  • KONKURS ZA DIZAJN
  • KVALIFIKACIONI POSTUPAK

Rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je deset dana od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavke.

U POSTUPCIMA:
  • POSTUPAK JAVNE NABAVKE MALE VREDNOSTI

Rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je pet dana od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavke. 

PROTIV ODLUKE O DODELI UGOVORA NA OSNOVU OKVIRNOG SPORAZUMA U SKLADU SA ČLANOM 40A ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

Rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava je pet dana od dana objavljivanja odluke na Portalu javnih nabavke. 

D. U slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, ako podnosilac zahteva ili sa njim povezano lice nije učestvovalo u tom postupku, zahtev za zaštitu prava mogu da podnesu u roku od 10 dana od dana kada je odluka objavljena na Portalu javnih nabavki.

U svim slučajevima iz tabele pod C, kao i u slučaju pod D, za ocenu blagovremenosti zahteva za zaštitu prava bitno je utvrditi kako i kada je isti podnet, odnosno poslat naručiocu (tzv. teorija slanja), jer će se u ovom slučaju, dan predaje takvog podneska pošti preporučeno, smatrati danom predaje naručiocu kojem je upućen, pa je zbog toga bitno utvrditi činjenicu načina i datuma slanja zahteva za zaštitu prava naručiocu.

Ovde je potrebno i ukazati i da su zakonom uvedeni i posebni oblici postupka javne nabavke, zbog određenih prednosti koje oni pružaju. Nastali su, sa jedne strane, zbog potrebe da se odgovori zahtevima sve dinamičnijeg tržišta za uvođenjem jednostavnijih i fleksibilnijih pravila javnih nabavki, a da se njima istovremeno očuva pravna sigurnost i ne odstupi od cilja propisa o javnim nabavkama. Sa druge strane, nastali su zbog potrebe da se razvoj i primena tehnologije stave u funkciju podrške bržem, ekonomičnijem i efikasnijem sprovođenju javnih nabavki.

Posebni oblici postupka javne nabavke, podrazumevaju primenu pravila nekog od osnovnih postupaka javnih nabavki.

Posebni oblici su:

  • OKVIRNI SPORAZUM

Sprovodi se radi zaključenja okvirnog sporazuma, a u tu svrhu se mogu primeniti pravila bilo koje vrste postupka javne nabavke.

  • SISTEM DINAMIČNE NABAVKE

Sprovodi se uz primenu pravila otvorenog postupka, ako nije drugačije propisano u članu 41. Zakona o javnim nabavkama.

  • ELEKTRONSKA LICITACIJA

Sprovodi se uz primenu pravila otvorenog, restriktivnog ili pregovaračkog postupka sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda koji je propisan u članu 35. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim nabavkama.

Zahtev za zaštitu prava se u ovim slučajevima podnosi u roku koji se određuje prema onoj vrsti postupka koji se konkretno primenjuje.

SADRŽINA ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA

Sadržina zahteva za zaštitu prava propisana je članom 151. stav 1. Zakona o javnim nabavkama.

Zahtev za zaštitu prava sadrži:

1) naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;

2) naziv i adresu naručioca;

3) podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;

4) povrede propisa kojima se uređuje postupak javne nabavke;

5) činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;

6) potvrdu o uplati takse iz člana 156. ovog zakona;

7) potpis podnosioca.

U uputstvu ponuđačima kako da sačine ponude, koje je sastavni deo konkursne dokumentacije, daje se obaveštenje o rokovima i načinu podnošenja zahteva za zaštitu prava, ali sa detaljnim uputstvom o tome šta bi trebalo da čini sadržinu jednog potpunog zahteva za zaštitu prava u skladu sa članom 151. stav 1. tač. 1)–7) Zakona, kao i što se navodi iznos takse iz člana 156. stav 1. tač. 1)–3) Zakona koja se plaća za podneti zahtev.

SUSPENZIVNO DEJSTVO ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA

Posle prijema zahteva za zaštitu prava naručilac može da nastavi sa aktivnostima u postupku javne nabavke, ali samo do određenog momenta, posle koga mora da zadrži svoje dalje aktivnosti aktivnosti, jer tada nastupa obavezno suspenzivno dejstvo podnetog zahteva za zaštitu prava. Suspenzivno dejstvo, dakle, ne nastupa odmah po prijemu zahteva za zaštitu prava i ne odnosi se na sve aktivnosti naručioca, već samo na one koje su propisane članom 150. stav 1. Zakona o javnim nabavkama. Takvo dejstvo nastupa u momentu kada je u postupku javne nabavke potrebno doneti odluku ili zaključiti ugovor o javnoj nabavci, odnosno okvirni sporazum i obuhvata upravo ove aktivnosti naručioca, zbog čega on ne može da iste preduzme već mora da zastane sa takvim aktivnostima sve do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

ODSTUPANjA od takvog suspenzivnog dejstva zahteva za zaštitu prava, odnosno preduzimanje aktivnosti koje se odnose na odnošenje odluke ili zaključenje ugovora o javnoj nabavci, odnosno okvirnog sporazuma, naručiocu je dozvoljeno i pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava samo u sledećim slučajevima:

  • kada Republička komisija na predlog naručioca odluči drugačije, tj. dozvoli naručiocu nastavak tih aktivnosti, što će ona učiniti donošenjem rešenja o usvajanju takvog predloga naručioca kada utvrdi da bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije;
  • u slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz člana 36. stav 1. tačka 3. Zakona, osim u slučaju kada Republička komisija donese rešenje kojim usvoji predlog podnosioca zahteva za zaštitu prava kojim se naručiocu zabranjuje da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci u tom postupku u kom slučaju on ne bi mogao da zaključi, odnosno izvrši ugovor;
  • kada odgovorno lice naručioca donese obrazloženu odluku da naručilac može da preduzme takve aktivnosti iz člana 150. stav 1. ovog zakona pre donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, što ono može da učini kada bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, pri čemu takvu obrazloženu odluku bez odlaganja dostavlja Republičkoj komisiji i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

Zadržavanje aktivnosti dok teče rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava

Pravilo je da se ugovor o javnoj nabavci ne može zaključiti na osnovu donete odluke pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Ono proističe iz opšteg pravila da se ugovor o javnoj nabavci može zaključiti samo ako je protekao rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava, pod uslovom da nije došlo do podnošenja zahteva za zaštitu prava, a ukoliko se to ipak dogodilo, ugovor o javnoj nabavci se može zaključiti kada zahtev za zaštitu prava bude odbijen ili odbačen. Stoga se ne može zaključiti ugovor o javnoj nabavci na osnovu odluke o dodeli ugovora, dok traje rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava kojim se može osporiti takva odluka ili eventualno druge radnje naručioca. Dalje aktivnosti se mogu preduzeti tek onda kada protekne rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava, pod uslovom da zahtev ne bude podnet.

U članu 112. Zakona su, međutim, propisana i odstupanja od navedenog pravila, te je tako predviđeno da dok teče rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava, naručilac može, zaključiti ugovor o javnoj nabavci:

1) na osnovu okvirnog sporazuma;

2) u slučaju primene pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona;

3) u slučaju primene sistema dinamične nabavke;

4) u slučaju postupka javne nabavke male vrednosti iz člana 39. stav 6. ovog zakona;

5) ako je podneta samo jedna ponuda, osim u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Ako zahtev za zaštitu prava ipak bude podnet nakon zaključenja ugovora u skladu sa članom 112. stav 2. ovog zakona, naručilac ne može izvršiti ugovor o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Izvršenje ugovora je tada moguće samo u sledećim slučajevima::

a) kada Republička komisija na predlog naručioca odluči drugačije, što će ona učiniti donošenjem rešenja o usvajanju predloga naručioca kada utvrdi da bi zadržavanje aktivnosti naručioca u izvršenju ugovora o javnoj nabavci značajno ugrozilo interes Republike Srbije;

b) kada odgovorno lice naručioca donese obrazloženu odluku da naručilac može da preduzme takve aktivnosti, što može da učini kada bi zadržavanje aktivnosti naručioca u postupku javne nabavke, odnosno u izvršenju ugovora o javnoj nabavci prouzrokovalo velike teškoće u radu ili poslovanju naručioca koje su nesrazmerne vrednosti javne nabavke, pri čemu takvu obrazloženu odluku bez odlaganja dostavlja Republičkoj komisiji i objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici.

Dakle, u slučajevima iz člana 112. Zakona može se zaključiti ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, ali takav ugovor se ne bi mogao izvršiti ukoliko bi se dogodilo da posle njegovog zaključenja naručilac ipak primi zahtev za zaštitu prava, pa bi se sa izvršenjem čekalo sve do odluke o podnetom zahtevu, osim ako su ispunjeni uslovi za primenu nekog od pomenutih izuzetaka.

Naručilac ne može zaključiti, odnosno izvršiti ugovor o javnoj nabavci ako Republička komisija rešenjem usvoji predlog podnosioca zahteva za zaštitu prava uloženog u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka iz člana 36. stav 1. tačka 3) ovog zakona, kojim to lice predloži da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da zaključi, odnosno izvrši ugovor o javnoj nabavci, a što ona može da učini ukoliko utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA PRED NARUČIOCEM

Po prijemu zahteva za zaštitu prava, vrši se njegova prethodna provera. Cilj provere je da se utvrdi da li su ispunjeni određeni procesni uslovi za odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava.

Prethodna provera podrazumeva da naručilac proverava da li je zahtev za zaštitu prava podnet u roku, da li je podnet od strane lica koje ima aktivnu legitimaciju i da li sadrži sve podatke propisane članom 151. stav 1. Zakona o javnim nabavkama.

Rok u kome naručilac vrši prethodnu proveru zahteva za zaštitu prava i s tim u vezi preduzima odgovarajuće radnje iznosi pet dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.

U tom periodu naručilac postupa na jedan od sledećih načina, u zavisnosti od ishoda prethodne provere zahteva za zaštitu prava:

a) donosi i dostavlja podnosiocu zahteva za zaštitu prava zaključak kojim odbacuje zahtev zbog nedostatka aktivne legitimacije, kada utvrdi da ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju;

b) donosi i dostavlja podnosiocu zahteva za zaštitu prava zaključak kojim odbacuje zahtev kao neblagovremen, kada utvrdi da je podnet po isteku zakonskog roka;

c) donosi i dostavlja podnosiocu zahteva za zaštitu prava zaključak kojim odbacuje zahtev kao nepotpun, kada utvrdi da ne sadrži sve podatke, odnosno obavezne elemente iz člana 151. stav 1. Zakona o javnim nabavkama.

c) donosi zaključak kojim obustavlja postupak zaštite prava, ako u međuvremenu, primi pismeno obaveštenje podnosioca zahteva za zaštitu prava da povlači zahtev;

Protiv zaključka, podnosilac zahteva može da podnese žalbu Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema zaključka, dok kopiju žalbe istovremeno dostavlja naručiocu, koji je u tom slučaju dužan da u roku od tri dana dostavi Republičkoj komisiji potrebnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o žalbi.

Nakon prijema zahteva za zaštitu prava i izvršene prethodne provere kojom prilikom je utvrdio ispunjenost svih procesnih pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava naručilac može da postupi na neki od sledećih načina:

1) Rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava, ako oceni da je osnovan.

Rešenje se donosi u roku od pet dana od dana prijema urednog zahtev za zaštitu prava, a pismeni otpravak rešenja se dostavlja se podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.

Ako naručilac nije usvojio sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva može pisanim izjašnjenjem nastaviti postupak pred Republičkom komisijom u roku od tri dana od dana prijema rešenja o usvajanju o čemu istovremeno obaveštava naručioca. Pisano izjašnjenje može se podneti Republičkoj komisiji ako naručilac nije usvojio sve navode zahteva za zaštitu prava i ako podnosilac zahteva želi da se i o tim navodima odlučuje u postupku pred Republičkom komisijom.

Obavezna sadržina pisanog izjašnjenja o nastavku postupka nije zakonom propisana.

Rešenje se osim podnosiocu zahteva dostavlja i ostalim ponuđačima koji su učestvovali u postupku javne nabavke, kao i Republičkoj komisiji kojoj se dostavlja bez dokumentacije iz postupka javne nabavke. Međutim, ako naručilac primi obaveštenje podnosioca zahteva o podnetom pisanom izjašnjenju o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, dužan je da u roku od tri dana dostavi Republičkoj komisiji kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke.

2) Dostavlja Republičkoj komisiji odgovor u kojem će se izjasniti na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava.

Odgovor u kojem će se izjasniti na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletna dokumentacija dostavljaju se Republičkoj komisiji u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva. U roku od tri dana od dana dostavljanja odgovora i dokumentacije Republičkoj komisiji naručilac o tome obaveštava podnosioca zahteva u pisanoj formi. Odgovor naručilac šalje Republičkoj komisiji ako smatra neosnovanim sve navode podnosioca zahteva, ali je dužan da u odgovoru navede razloge takve ocene za svaki navod posebno.

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM

Republička komisija posle prijema pisanog izjašnjenja o nastavku postupka zaštite prava ili odgovora naručioca na zahtev za zaštitu prava , vrši prethodnu proveru tako što utvrđuje:

1) da li je zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje podnet u roku;

2) da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;

3) da li zahtev sadrži sve obavezne elemente iz člana 151. Zakona.

Republička komisija će zaključkom odbaciti zahtev za zaštitu prava ako utvrdi da nije ispunjen neki od uslova iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana.

Republička komisija ima mogućnost i to pre donošenja svoje odluke da traži dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja i mišljenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, Uprave za javne nabavke i drugih lica, koja su pak dužna da postupe u skladu sa ovakvim zahtevom, u roku koji je njime određen. Ako naručilac ili podnosilac zahteva ne postupe u roku koji je određen u zahtevu za dobijanje dokumentacije, podataka, objašnjenja i mišljenja, pa kao posledica toga nastane sumnja, ista će biti uzeta na štetu ona strane koja nije postupila po takvom nalogu Republičke komisije, a odluka će se doneti na osnovu raspoloživih dokaza u predmetu.

Republička komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.

Pored navedenog, Republička komisija po službenoj dužnosti ispituje i da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu određenog postupka javne nabavke, da li su prekršene odredbe zakona zbog kojih se ugovor može poništiti ili je isti ništav, kao i da li postoje razlozi zbog kojih postupak javne nabavke ne može da se okonča na zakonit način. U opisanim slučajevima Republička komisija može nastaviti postupak zaštite prava i ako podnosilac zahteva za zaštitu prava povuče svoj zahtev.

Republička komisija će izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Moguće je da stranke u postupku predlože da se održi usmena rasprava ako složenost činjenične ili pravne situacije to zahteva. Podnosilac zahteva može predložiti održavanje usmene rasprave u samom zahtevu za zaštitu prava, a naručilac u odgovoru na zahtev.

Republička komisija odlučuje donošenjem zaključka ili rešenja.

Republička komisija zaključkom:

1) odbacuje zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom; ;

2) obustavlja postupak na osnovu prijema pismenog obaveštenja o odustajanju od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;

3) odbacuje žalbu kao nedopuštenu, neblagovremenu ili izjavljenu od strane neovlašćenog lica;

4) odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Republička komisija rešenjem:

1) usvaja zahtev za zaštitu prava kao osnovan, u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke;

2) odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;

3) potvrđuje ili poništava zaključak naručioca;

4) usvaja ili odbija predlog naručioca iz člana 30. stav 3. ovog zakona;

5) usvaja ili odbija predlog iz člana 150. stav 5 i člana 150. stav 8. ovog zakona;

6) izriče novčane kazne;

7) poništava ugovor;

8) odlučuje u prekršajnom postupku.

DOZVOLjENA PRAVNA SREDSTVA

Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba.

Protiv odluke Republičke komisije može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim članom 158. Zakona o javnim nabavkama.

Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje odluke Republičke komisije.


Posebna pravila u vezi sa načinom ostvarivanja zaštite prava u postupku javne nabavke koja se sprovode radi otklanjanja posledica nepogode i nesreća

Kada se postupak javne nabavke sprovodi radi nabavke dobara, usluga ili radova iz člana 131 b Zakona, u svrhu otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća - udesa i drugih nesreća, tada se na takav postupak primenjuju posebna pravila, a u skladu sa čl. 131a do 131e Zakona, među kojima se nalaze i određena posebna pravila o zaštiti prava.

Drugačiji su rokovi za odlučivanje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, pa tako ista mora da odluči o zahtevu za zaštitu prava donošenjem odluke u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva, pri čemu pismeni otpravak odluke dostavlja naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču, u roku od dva dana od dana donošenja. Taj rok je još kraći kada se odlučuje o žalbi protiv zaključka naručioca, kada se odluka donosi u roku od tri dana od dana prijema žalbe, a pismeni otpravak odluke dostavlja tim licima u roku od dva dana od dana donošenja.

Izričito je propisano da zahtev za zaštitu prava nema suspenzivno dejstvo kada se nabavke sprovodi primenom pravila otvorenog postupka u skladu sa članom 131v Zakona, što navodi na zaključak da je u tom slučaju moguće bez ograničenja preduzeti i aktivnosti iz člana 150. stav 1. Zakona, kao i što je propisano da naručilac može da pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava zaključi ugovor o javnoj nabavci.

Odluke novčano kažnjavanje Odluke zaštita prava Uporedno-pravna praksa iz zastite prava u postupcima javnih nabavki

Načelni pravni stavovi

Ukoliko pojedini sastavni delovi ponude ne sadrže neki od podataka koje je ponuđač bio dužan da navede u ponudi u skladu sa zahtevima naručioca iz konkursne dokumentacije, naručilac ne može da odbije takvu ponudu zbog bitnih nedostataka ukoliko je traženi podatak ponuđač naveo u nekom drugom delu ponude na osnovu čije sadržine je naručilac u mogućnosti da utvrdi stvarnu sadržinu ponude u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama.

Obrazloženje

Činjenica da ponuđač nije potpisao poslednju stranu modela ugovora kao sastavnog dela ponude, ukoliko je isto predviđeno predmetnom konkursnom dokumentacijom, predstavlja razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive u smislu odredbe člana 106. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama budući da potpisivanje modela ugovora predstavlja saglašavanje ponuđača sa sadržinom (elementima) ugovora koji će naručilac zaključiti sa izabranim ponuđačem i iskazivanje namere ponuđača da, ukoliko njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija, zaista i zaključi takav ugovor, bez mogućnosti da naknadno traži izmenu pojedinih elemenata ugovora o javnoj nabavci. Ukoliko obaveza potpisivanja poslednje strane modela ugovora kao sastavnog dela ponude nije predviđena predmetnom konkursnom dokumentacijom, naručilac će pre nego što pristupi stručnoj oceni ponuda, primenom člana 93. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, tražiti od ponuđača koji nisu potpisali poslednju stranu modela ugovora da se izjasne da li su u svemu saglasni sa modelom ugovora i da li prihvataju da u slučaju da im se dodeli ugovor, isti zaključe u svemu u skladu sa modelom ugovora iz predmetne konkursne dokumentacije.

Obrazloženje

Ukoliko više ponuđača u postupku javne nabavke nesumnjivo nude identično dobro istog proizvođača, a samo jedan ponuđač dostavi dokaz o domaćem poreklu dobara, naručilac nije dužan da postupi u skladu sa članom 86. stav 9. Zakona o javnim nabavkama i da traži od ostalih ponuđača da se izjasne i dostave dokaz o tome da nude dobra domaćeg porekla, već će se smatrati da su svi navedeni ponuđači ponudili dobra domaćeg porekla.

Obrazloženje